Песмом у ЕУ

Србија је прексиноћ славила: на градским трговима, по кућама и кафићима чула се, како то овде обично бива, и рафална паљба... Али не зато што је коначно формирана влада, нити због тога што су народни посланици зарађивали плату расправљајући о смени Томислава Николића.
Радикали су се џабе трудили да грађане убеде како су преварени и како ће због тога они други кад-тад платити цех – Србија је те ноћи држала палчеве једној скромној девојци која је у Хелсинкију Европи показивала наше боље и лепше лице.

Дакле, Марија Шерифовић је са песмом "Молитва" победник овогодишње Песме Евровизије, и то јесте, без обзира на оне који ће подсмешљиво приметити да се ту ипак ради само о лаким нотама, важно за Србију. Не треба бити музички стручњак па закључити да је победа заслужена, наслућивало се то и пре суботњег финала. Нешто друго је, чини се, важније истаћи, на првом месту чињеницу да је Марија победила захваљујући гласовима из целе Европе, исте оне до које су, поготово последњих дана, из Србије стизале махом лоше вести. Па смо се на лицу места уверили да приче којима нас понекад плаше, у смислу да баш нисмо најомиљенији народ Старог континента, лако падају у воду јер је истина, као и обично, на другој страни – оној где нормалан свет лако препознаје квалитет, ма одакле долазио и са којом заставом тријумфује.

Тачно је, наравно, да је Песма Евровизије и полигон за испољавање политичких и комшијских симпатија. Не треба бити видовит па знати како ће која земља да гласа, нарочито кад су у питању државе бившег Совјетског Савеза, због чега гласно негодују представници западног дела Европе, који, иначе, на ово такмичење одавно не шаље прву музичку лигу, јер његовим звездама није потребна промоција те врсте. Тачно је, такође, да је постало правило да све државе настале распадом бивше СФРЈ великодушно часте једне друге максималним бројем поена, као и да садашњи и бивши земљаци не штеде евриће да путем СМС гласају за оне који певају на језику који разумеју. Али, све набројано ипак не умањује наше задовољство што је онолики лепо расположени свет аплаудирао Марији Шерифовић.

Јер, поене смо добили и од оних од којих смо очекивали, али и од оних од којих нисмо, неки наводно осведочени пријатељи су нас помало изневерили, но – о укусима пристојан свет не расправља. Али ће се, сигурна сам, овде дуго с поносом препричавати како је изгледала ноћ у којој је Марија рекла, између осталог, да је њена победа и потврда чињенице да је дошло време да се музика поново слуша, а не само гледа.