Свето тројство Београда

Припада кругу људи који су у сталном покрету. Физичко кретање и непрестано духовно сазревање су посебно блиски Андрији Милошевићу. Тако му је живот и одредио стално упознавање са нечим новим. Рођен у Подгорици, растао у Никшићу, Академију драмских уметности завршио на Цетињу. 

Променио је доста градова, а долазак у престоницу му је, ипак, означио нову животну и  професионалну прекретницу. Друга реч за Београд, за њега је одувек  био – чаролија. Од 2000. године, он је и званично постао део тог сазвежђа и његов становник.

Јер, то је град, уверен је глумац, у којем има више паралелних стварности. Свако може да изабере своју. Њему је важно да је ту успео да пронађе себе. Да се оствари као човек, као стваралац, уметничко биће. Изнад свега му је чињеница да је, у његовом случају, Београд потврдио свој демократски квалитет. Никада га није ставио у неравноправан положај, никада се Андрија у њему није осећао као странац. Напротив. Стекао је много пријатеља, а то је оно што овај ангажовани уметник, означава као своју можда и највећу победу.

Лица без туге

Из престонице, каже, не би назад. Иако је Црна Гора земља историје, жртве, самопрегора и пожртвовања, у Београду се, верује он, рађа најнапреднија цивилизацијска мисао.

Улица која је свакако најпознатија, њему је и најдража. Можда је то због тога што Кнез Михаилова умногоме одговара темпераменту Андрије Милошевића. Брза, живописна, пулсирајућа, са елементима карневалског живота. Динамична, сва у људским кретњама и звуцима, она брише тугу с лица. Окружена, исто тако познатим улицама, седиште је најзначајнијихих националних институција. Од Српске академије науке и уметности до Библиотеке града Београда.

– Верујем да је ово најлепша улица и да су је многи људи већ помињали и бавили се њоме. За мене она тешко може да се пореди са неком другом. Кад сам долазио у Београд, то је значило да сам у Кнез Михаиловој.

Дах младости

Кнез Михаилова је корзо Београда, на том путу видљив је дах младости, али и скромност сиромаха, ход просјака, све дречавије богатство богатих. Већина грађевина, ако се изузму палата Албанија и некадашња зграда Електротехне, подигнуте су у стилу класицизма и сецесионизма. У Кнез Михаиловој је, можда, то само мој нереални утисак, увек другачије, некако ведрије време. И када тутње и падају најжешће кише, њој то не може да смета. Не може да наружи њену лепоту, достојанство. Дозу европске отмености она, свакако, дугује и француском и шпанском културном центру, као и немачком "Гете" институту. У својој завршници, улива се у Калемегдан. Подједнако ми је лепа и на почетку и на свом крају. Сва крунска дешавања, од забавних, културних до политичких, почињу и завршавају у Кнез Михаиловој. То је улица која је важна и која за мене има своје посебно значење – истиче наш саговорник.

Београд, по његовом мишљењу, издваја  брзина, темпо живљења.

– Време је такво да опстају само чврсти и јаки. Људи су се, последњих година, физички очеличили, али остаје питање пољуљаних моралних норми. Београд је, данас, саткан од људи који су дошли са свих страна.  Мора се рећи да је културна, туристичка, привредна, спортска понуда у овом тренутку обогаћена. Од најсавременијих технолошких достигнућа до модних диктата. Од представа класичног театра до алтернативних позоришних представа. Једно је сигурно: Београд јесте центар, у коме живе људи који осмишљавају нашу забавну страну живота. Али, и они који су, на неки начин, учествовали у исписивање прошлости и који ће обележити будућа времена – сматра глумац. Ипак, он је уверења да су људи највредније знамење сваког града. Тако, Београђани од Београда праве тројство љубазности, дружељубивости и лепоте, рећи ће Андрија Милошевић.