Багателна утопија

Можда Србија још није збила своје редове, али се свакако сабрала у њих. Пред уплатним местима Народне лутрије. Лото – наравно.
Поново листићи, поново плајвази, поново избори. Овога се пута гласа – за себе. Евентуално за коалицију "стара мајка, супруга и двоје деце". Излазност, незабележена досад. Ситуација најближа општенародном консензусу... Сви су сагласни да баш њима припада "седмица". Јединствени став, нема шта.
Социолози веле да се то народ хвата за сламку. У овом случају, два милиона евра вредну сламку. Таман колико да се прегура транзиција...

Чудно је то стање свести. Зависност од разочарења...

Ево, узмимо моје укућане за пример. Не могавши да усагласе своје економске планове, отац и мајка су разделили те виртуелне милионе међу собом, на равне части и прекинули сваку даљу комуникацију, једно са другим. Нека то, него су и животни стандард, увелико, прилагодили "сигурном" добитку, па су већ три пензије унапред потрошили на разбуђени хедонизам у себи. Има се, може се...

Још сам и ја подлегао сугестији па сам обећао оцу да ћу баталити дуван и алкохол, ако ми дозволи да у августу водим друштво у "његов" дуплекс у Марбељи... Чудо Божје. Ево још се осећам превареним и покраденим.

Рекосмо, стоје људи тако у редовима и сањаре. Имају на то неспорно право, а и не кошта превише. Килограм хлеба по колони, отприлике. И још кифла приде да се мези док се не стигне на ред. Багателна утопија.

Па опет, нема демократскије институције од тих редова, потписујем. У потиљак један другом: професор, радник, господин, одрпанац, писмени, неписмени, Роми, "скинси", женско, мушко, хетеро..., хомо..., би..., метросексуалци... Нико никоме не ускраћује право да му госпођа за шалтером пусти кроз машину и овери целулозну копрену од сна. Ван реда је реалност, у коју се мало коме жури. Сувише је различитости, сувише бесмисленог смисла, у њој.

Елем, од бубња се, у сваком случају, очекује много. Можда и није најлогичније од силног тумбања, преметања, зујања, клокотања и хистерије куглица очекивати да вам живот доведе у нормалу, али је тако. Као што то обично у животу и бива. Барем овде, на трусноме Балкану, целом налик на "лото бубањ" који је неко заборавио да искључи...

Море, када смо већ у материји, некако се и тренутни политички моменат уклапа у целу ову причу. Ево једног предлога, чисто, надлежним појединцима и институцијама за размишљање.

Буде ли већих потешкоћа при одабиру будућег мандатара и господе министара, у један повећи бубањ убаците куглице са именима свих 250 народних посланика, завртите карусел, па ком обојци ком опанци...

Све и да не буде народу по вољи, може само да криви технику и судбину клету. Никога по имену. Нико опет ни за шта крив.