Bagatelna utopija

Možda Srbija još nije zbila svoje redove, ali se svakako sabrala u njih. Pred uplatnim mestima Narodne lutrije. Loto – naravno.
Ponovo listići, ponovo plajvazi, ponovo izbori. Ovoga se puta glasa – za sebe. Eventualno za koaliciju "stara majka, supruga i dvoje dece". Izlaznost, nezabeležena dosad. Situacija najbliža opštenarodnom konsenzusu... Svi su saglasni da baš njima pripada "sedmica". Jedinstveni stav, nema šta.
Sociolozi vele da se to narod hvata za slamku. U ovom slučaju, dva miliona evra vrednu slamku. Taman koliko da se pregura tranzicija...

Čudno je to stanje svesti. Zavisnost od razočarenja...

Evo, uzmimo moje ukućane za primer. Ne mogavši da usaglase svoje ekonomske planove, otac i majka su razdelili te virtuelne milione među sobom, na ravne časti i prekinuli svaku dalju komunikaciju, jedno sa drugim. Neka to, nego su i životni standard, uveliko, prilagodili "sigurnom" dobitku, pa su već tri penzije unapred potrošili na razbuđeni hedonizam u sebi. Ima se, može se...

Još sam i ja podlegao sugestiji pa sam obećao ocu da ću bataliti duvan i alkohol, ako mi dozvoli da u avgustu vodim društvo u "njegov" dupleks u Marbelji... Čudo Božje. Evo još se osećam prevarenim i pokradenim.

Rekosmo, stoje ljudi tako u redovima i sanjare. Imaju na to nesporno pravo, a i ne košta previše. Kilogram hleba po koloni, otprilike. I još kifla pride da se mezi dok se ne stigne na red. Bagatelna utopija.

Pa opet, nema demokratskije institucije od tih redova, potpisujem. U potiljak jedan drugom: profesor, radnik, gospodin, odrpanac, pismeni, nepismeni, Romi, "skinsi", žensko, muško, hetero..., homo..., bi..., metroseksualci... Niko nikome ne uskraćuje pravo da mu gospođa za šalterom pusti kroz mašinu i overi celuloznu koprenu od sna. Van reda je realnost, u koju se malo kome žuri. Suviše je različitosti, suviše besmislenog smisla, u njoj.

Elem, od bubnja se, u svakom slučaju, očekuje mnogo. Možda i nije najlogičnije od silnog tumbanja, premetanja, zujanja, klokotanja i histerije kuglica očekivati da vam život dovede u normalu, ali je tako. Kao što to obično u životu i biva. Barem ovde, na trusnome Balkanu, celom nalik na "loto bubanj" koji je neko zaboravio da isključi...

More, kada smo već u materiji, nekako se i trenutni politički momenat uklapa u celu ovu priču. Evo jednog predloga, čisto, nadležnim pojedincima i institucijama za razmišljanje.

Bude li većih poteškoća pri odabiru budućeg mandatara i gospode ministara, u jedan poveći bubanj ubacite kuglice sa imenima svih 250 narodnih poslanika, zavrtite karusel, pa kom obojci kom opanci...

Sve i da ne bude narodu po volji, može samo da krivi tehniku i sudbinu kletu. Nikoga po imenu. Niko opet ni za šta kriv.