Време појело судски новац

Правосуђе је увек у центру пажње. Неизабране судије и тужиоци, неисплаћени вештаци и поротници, оставке, хапшења, неизабрани председници судова, путујуће судије, нови закони, приговори, одлуке, жалбе…

Док су се мењали правосудни закони и чланови Високог савета судства, гомилали су се дугови поротницима и вештацима, а редовно исплаћивале плате неизабраним судијама.

Обичном грађанину ништа није јасно. За њега је све то правосуђе, а ићи у суд за обичног грађанина значи – ићи по правду.

Правосудним буџетом од 15. марта управља Високи савет судства, али су дугови остављени Министарству правде, које ће и даље бринути о платама радника судске администрације.

Наглашено је да самостални буџет треба да допринесе јачању независности судства, јер правосуђе тако неће финансијски зависити од одлука извршне власти. Убрзо после тога стигле су вести о великим дуговањима државе судијама поротницима и судским вештацима.

У Србији је ангажовано око 2.000 поротника и око 5.000 вештака. Њима је рад у судовима углавном додатни посао, али без њих судије не би могле да доносе пресуде. Међутим, судови не би могли да функционишу ни без административних радника, којима је то једини посао, а њихове плате су око 20.000 динара.

Не чине правосуђе само судије и тужиоци. Оно је сложен систем, у којем сви морају да ваљано и правовремено обављају свој део посла. Зато можда није добро што су Министарство правде и Високи савет поделили бригу о различитим категоријама запослених. Јер, може се догодити да за судијске плате увек има новца у правосудном буџету, а да за остале нема у државном буџету.

Судије нису сигурне ако стража не води довољно рачуна о безбедности. Судија не може да издиктира одлуку ако нема дактилографкиње, нити да пронађе предмет у писарници ако нема уписничара. И најзад, како спровести одлуке без судских извршитеља?

Већина судија у Србији има плату од око 100.000 динара, а административни и други радници највише 25.000. Толико отприлике износи само једна ставка у платној листи многих судија, а зове се надокнада за одвојени живот. Јер, они који раде у судовима ван места становања имају право на ту накнаду, као и на трошкове становања и превоза викендом да би се видели са породицом од које су одвојени због службе.

У исто време, да подсетимо још једном, око 400 неизабраних судија и даље прима плате, јер ВСС још није одлучио о њиховим приговорима. Већ две године из државног буџета издваја се најмање 40 милиона динара месечно за плате неизабраним судијама, које не раде, док исти тај буџет дугује судским вештацима око 55 милиона динара за последњих годину дана. Иако су они „хонорарци”, правосуђе не може без вештака. Без неизабраних судија, показало се, може. Њихове плате још су велика ставка у буџету јер је препоруком Европске комисије наложено да они не смеју остати без прихода до коначне одлуке Високог савета судства. Изгубљено време однело је стотине милиона динара.