Vreme pojelo sudski novac

Pravosuđe je uvek u centru pažnje. Neizabrane sudije i tužioci, neisplaćeni veštaci i porotnici, ostavke, hapšenja, neizabrani predsednici sudova, putujuće sudije, novi zakoni, prigovori, odluke, žalbe…

Dok su se menjali pravosudni zakoni i članovi Visokog saveta sudstva, gomilali su se dugovi porotnicima i veštacima, a redovno isplaćivale plate neizabranim sudijama.

Običnom građaninu ništa nije jasno. Za njega je sve to pravosuđe, a ići u sud za običnog građanina znači – ići po pravdu.

Pravosudnim budžetom od 15. marta upravlja Visoki savet sudstva, ali su dugovi ostavljeni Ministarstvu pravde, koje će i dalje brinuti o platama radnika sudske administracije.

Naglašeno je da samostalni budžet treba da doprinese jačanju nezavisnosti sudstva, jer pravosuđe tako neće finansijski zavisiti od odluka izvršne vlasti. Ubrzo posle toga stigle su vesti o velikim dugovanjima države sudijama porotnicima i sudskim veštacima.

U Srbiji je angažovano oko 2.000 porotnika i oko 5.000 veštaka. Njima je rad u sudovima uglavnom dodatni posao, ali bez njih sudije ne bi mogle da donose presude. Međutim, sudovi ne bi mogli da funkcionišu ni bez administrativnih radnika, kojima je to jedini posao, a njihove plate su oko 20.000 dinara.

Ne čine pravosuđe samo sudije i tužioci. Ono je složen sistem, u kojem svi moraju da valjano i pravovremeno obavljaju svoj deo posla. Zato možda nije dobro što su Ministarstvo pravde i Visoki savet podelili brigu o različitim kategorijama zaposlenih. Jer, može se dogoditi da za sudijske plate uvek ima novca u pravosudnom budžetu, a da za ostale nema u državnom budžetu.

Sudije nisu sigurne ako straža ne vodi dovoljno računa o bezbednosti. Sudija ne može da izdiktira odluku ako nema daktilografkinje, niti da pronađe predmet u pisarnici ako nema upisničara. I najzad, kako sprovesti odluke bez sudskih izvršitelja?

Većina sudija u Srbiji ima platu od oko 100.000 dinara, a administrativni i drugi radnici najviše 25.000. Toliko otprilike iznosi samo jedna stavka u platnoj listi mnogih sudija, a zove se nadoknada za odvojeni život. Jer, oni koji rade u sudovima van mesta stanovanja imaju pravo na tu naknadu, kao i na troškove stanovanja i prevoza vikendom da bi se videli sa porodicom od koje su odvojeni zbog službe.

U isto vreme, da podsetimo još jednom, oko 400 neizabranih sudija i dalje prima plate, jer VSS još nije odlučio o njihovim prigovorima. Već dve godine iz državnog budžeta izdvaja se najmanje 40 miliona dinara mesečno za plate neizabranim sudijama, koje ne rade, dok isti taj budžet duguje sudskim veštacima oko 55 miliona dinara za poslednjih godinu dana. Iako su oni „honorarci”, pravosuđe ne može bez veštaka. Bez neizabranih sudija, pokazalo se, može. Njihove plate još su velika stavka u budžetu jer je preporukom Evropske komisije naloženo da oni ne smeju ostati bez prihoda do konačne odluke Visokog saveta sudstva. Izgubljeno vreme odnelo je stotine miliona dinara.