Кажњени, а запослили особу са инвалидитетом

Страхиња Алимпић, власник фирме „Вана” из Београда, био је непријатно изненађен када је почетком марта добио решење Пореске управе да је у обавези да плати казну због незапошљавања особа са инвалидитетом. Разлог његовог изненађења лежи у чињеници што се ова фирмa, која се бави дистрибуцијом медицинских уређаја, у последње две године неколико пута писмено обраћала Националној служби за запошљавање (НСЗ) са жељом да запосли особу са инвалидитетом.

– Иако смо очекивали да ћемо на платни списак релативно брзо ставити особу са инвалидитетом, реалност је демантовала наша очекивања. За годину и по дана, колико је трајала наша потрага за новим радником, нико се није јавио на наш оглас изузев једног момка. Када смо му понудили посао курира, он је тај посао одбио. О свему томе смо више пута писмено обавештавали Националну службу за запошљавање и увек тражили да нам пошаљу кандидате. Успели смо првог новембра да пронађемо и запослимо особу са инвалидитетом на месту магационерског радника – објашњава Страхиња Алимпић.

Међутим, почетком марта у ову фирму стигло је решење пореске управе којим је ово предузеће кажњено троструким износом основне обавезе, односно са укупно 749.070 динара увећаним за износ камате за 124.265 зато што – нису запослили особу са инвалидитетом.

– Овим решењем се негира да ми имамо запослену особу са инвалидитетом. Поред тога, новац који од нас потражује држава ми једноставно немамо одакле да скупимо. То је једномесечна плата свих запослених у нашој фирми. Уколико држава буде инсистирала на овако високој казни, бићемо принуђени да отпустимо радника да би њихов број свели на 19 или 18 запослених. На тај начин нећемо више бити у обавези да запослимо особу са инвалидитетом – резигнирано прича Алимпић.

У Пореској управи Министарства финансија нису желели да објашњавају детаље случаја, односно како је могуће да фирма која има запослену особу са инвалидитетом мора да плати казну због наводног непоштовања законских одредби које послодавцима налажу радно ангажовање ових особа? Они истичу да је законски рок за решавање жалбе коју је поднела фирма „Вана” шездесет дана и додају да не могу да прејудицирају одлуку другостепеног органа.

У Националној служби за запошљавање објашњавају да не могу да сносе одговорност ако особе са инвалидитетом не желе да се пријаве на неки посао и додају да се у пракси често дешава да понуђена плата буде мања од социјалних давања коју добијају па због тога особе са хендикепом одустају од посла. Они ипак истичу да, уколико не може да запосли особу са инвалидитетом, послодавац своју законску обавезу може да испуни на различите начине.

– Послодавац може да учествује у финансирању зараде за особе са инвалидитетом запослене у предузећу за професионалну рехабилитацију, може да изврши своје обавезе куповином производа или вршењу услуга у поступцима јавне или друге набавке са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Уколико послодавац из било ког разлога не искористи неку од законом предвиђеним могућности дужан је да уплати пенале у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у висини од троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио – објашњавају у сектору са односе са јавношћу у Националној служби за запошљавање.

Катарина Ђорђевић