Српска медицина кроз векове

Од подсећања на почетке развоја српске медицине у средњем веку и један од првих терапијских зборника, „Хиландарски медицински кодекс“, до информационе табле на којој читамо да је први доктор медицине код нас био Јован Апостоловић који је докторску дисертацију одбранио је 1757. године у Халеу, па кроз зубарску ординацију професора др Радомира А. Ђорђевића до зида са документима Српског лекарског друштва из доба његовог оснивања, кроз просторију у којој је стари рендген-апарат, полако стижемо до краја поставке, генске терапије и матичних ћелија. Већ кратка шетња кроз део сталне поставке Музеја науке и технике, који је свечано отворен јуче, упознаје нас са вредним и занимљивим експонатима Одељења „Музеј Српског лекарског друштва”, од којих је најстарији лакатна кост кромањонца са леченим преломом, чија је старост процењена на 7.000 година. Традиција прикупљања и чувања медицинских предмета, докумената, књига, у Српском лекарском друштву датира од оснивања 1872. године, да би 1955. године била остварена идеја професора др Владимира Станојевића и отворен Музеј Српског лекарског друштва, који је од 2007. године у саставу Музеја науке и технике. Најрепрезентативнији, најзанимљивији и за историју српске медицине најрелевантнији експонати постали су део сталне поставке, док ће остали, који се чувају у Музеју науке и технике, бити излагани на тематским изложбама, објашњава академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.

– Сви експонати су пописани, а захваљујући стручњацима  Музеја науке и технике, они угрожени, разне врсте докумената, дипломе, грамате, дати су на санацију у Народну библиотеку Србије, тако да је заустављено њихово даље пропадање. Музеј ће сада бити отворен за студенте медицине, лекаре, али и за све знатижељнике – каже професор др Чоловић.

Директорка Музеја науке и технике мр Соња Зимонић додаје да нема бољег места за отварање овакве поставке од зграде у којој је данас седиште Српског лекарског друштва, а где је некада била прва варошка болница, отворена 1. маја 1868. године.

– Предвиђено је организовање пратећих програма у музеју, предавања, промоција, а надам се да ће он бити препознат као место где би евентуално могло да се догађа и нешто више, доделе диплома нашим младим лекарима, на пример – истиче мр Соња Зимонић.

Ауторка изложбе је др Јелена Јовановић-Симић, лекар која припрема докторску дисертацију из музеологије, а која у обиљу експоната издваја један нарочито занимљив.

– То је инструмент за ембриотрансфер, аспиратор бластоцисте, патент др Петра Радовића који је први у свету дошао на идеју трансплантације људског ембриона и патентирао инструмент за то око 1970. године – истиче др Јелена Јовановић-Симић.

Ј. Чалија