Суђење Обаминој реформи

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Врховни суд САД, који функционише и као уставни, завршио је тродневно рочиште – најдуже у последњих 45 година – на коме је, на основу жалбе 26 федералних држава, једног броја малих фирми и појединаца, саслушао аргументе у прилог тезе жалилаца или против ње да је законом о реформи здравственог осигурања Конгрес прекршио Устав.

Пресуда ће бити саопштена у јуну и у току је својеврсна кладионица да ли ће четворо либерално оријентисаних судија, које су именовали Барак Обама и Бил Клинтон, успети да на своју страну преведу бар једног од петорице конзервативних, именованих од републиканских председника.

Овај предмет је већ проглашен „генерацијским” и „историјским”, јер одлучује о судбини једног од највећих захвата у систем социјалне заштите у Америци и у сваком случају највећег политичког подухвата председника Обаме. Здравствена реформа је била једно од његових главних предизборних обећања и највећа политичка битка његовог досадашњег мандата. После исцрпљујуће борбе са републиканцима (и конзервативним демократама) у Конгресу, закон је изгласан у марту 2010.

Закон је гломазни правни документ од чак 2.400 страна, који у етапама – његове главне одредбе ступају на снагу тек 2014 – обезбеђује да здравствено осигурање постане готово универзално. Данас близу 50 милиона, махом сиромашних, Американаца нема никакву здравствену заштиту (око 17 одсто становника), док је остали углавном обезбеђују преко послодаваца.

Главни предмет спора јесте то може ли Конгрес да грађане обавеже да се здравствено осигурају? На ширем плану, реч је о идеолошком и политичком питању односа државе и грађанина, па су потегнути и аргументи историје, политичке филозофије, грађанских слобода…

Правно, међутим, спор се своди на комерцијални аспект, односно питање овлашћења Конгреса да регулише трговину међу федералним државама, с обзиром на то да је овде здравствено осигурање превасходно приватна индустрија која обрће фантастичну своту од 2,6 билиона долара, што чини 18 одсто америчког бруто националног производа, свега што се у земљи за годину дана произведе и кроз услуге размени.

Они који закон оспоравају тврде да држава не може никога да присили да уђе на „тржиште осигурања”, јер је то у принципу исто као кад би прописала да грађани „обавезно морају да на пијаци купују броколи”. Или, како је изнео заступник 26 држава жалилаца, „једна је ствар да се законом оснује банка, а сасвим друга обавезивања грађана да све своје паре ставе у ту банку”, сматрајући да обавеза прибављања здравственог осигурања спада у ову другу категорију.

Заступници владе тврде да закон није правно споран, као и да решава многе проблеме, као што је одбијање осигуравајућих компанија да покрију лечење онима који су имали неке „претходне болести”, као и главну ману система: да здравство ради на „волумен” уместо на квалитет: да се од лекара тражи да обављају што више процедура које најчешће нису неопходне и за то испостављају рачуне.

Закон је међутим непопуларан између осталог и за то што се његове главне одредбе примењују „на одложено”, али пре свега због тога што су, да би био усвојен, Обама и његов тим морали да начине много уступака разним лобијима: индустрије осигурања, лекарском, фармацеутском…

Ако суд закон обори, биће то преседан са великим политичким последицама, пре свега за Обаму, јер ће се то догодити само неколико месеци пред председничке у конгресне изборе.

Врховни суд још од 1936. није поништио неки важнији закон са образложењем да је Конгрес прекорачио своја овлашћења. Анкете међу правницима показују да њих 85 одсто верује да ће одлука девет врховних судија бити у прилог Обаминој реформи, или бар њеним кључним деловима.

„Ако Врховни суд засеца у већ донети закон, скромно је једино питање на које мора у овом случају да одговори: да ли Конгрес има рационалну основу за закључак да економске последице некомплетног система здравствене заштите оправдавају решење на националном нивоу. Одговор је неоспорно – да” – поручује у свом редакцијом уводнику либерални „Њујорк тајмс”.

Милан Мишић