Suđenje Obaminoj reformi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Vrhovni sud SAD, koji funkcioniše i kao ustavni, završio je trodnevno ročište – najduže u poslednjih 45 godina – na kome je, na osnovu žalbe 26 federalnih država, jednog broja malih firmi i pojedinaca, saslušao argumente u prilog teze žalilaca ili protiv nje da je zakonom o reformi zdravstvenog osiguranja Kongres prekršio Ustav.

Presuda će biti saopštena u junu i u toku je svojevrsna kladionica da li će četvoro liberalno orijentisanih sudija, koje su imenovali Barak Obama i Bil Klinton, uspeti da na svoju stranu prevedu bar jednog od petorice konzervativnih, imenovanih od republikanskih predsednika.

Ovaj predmet je već proglašen „generacijskim” i „istorijskim”, jer odlučuje o sudbini jednog od najvećih zahvata u sistem socijalne zaštite u Americi i u svakom slučaju najvećeg političkog poduhvata predsednika Obame. Zdravstvena reforma je bila jedno od njegovih glavnih predizbornih obećanja i najveća politička bitka njegovog dosadašnjeg mandata. Posle iscrpljujuće borbe sa republikancima (i konzervativnim demokratama) u Kongresu, zakon je izglasan u martu 2010.

Zakon je glomazni pravni dokument od čak 2.400 strana, koji u etapama – njegove glavne odredbe stupaju na snagu tek 2014 – obezbeđuje da zdravstveno osiguranje postane gotovo univerzalno. Danas blizu 50 miliona, mahom siromašnih, Amerikanaca nema nikakvu zdravstvenu zaštitu (oko 17 odsto stanovnika), dok je ostali uglavnom obezbeđuju preko poslodavaca.

Glavni predmet spora jeste to može li Kongres da građane obaveže da se zdravstveno osiguraju? Na širem planu, reč je o ideološkom i političkom pitanju odnosa države i građanina, pa su potegnuti i argumenti istorije, političke filozofije, građanskih sloboda…

Pravno, međutim, spor se svodi na komercijalni aspekt, odnosno pitanje ovlašćenja Kongresa da reguliše trgovinu među federalnim državama, s obzirom na to da je ovde zdravstveno osiguranje prevashodno privatna industrija koja obrće fantastičnu svotu od 2,6 biliona dolara, što čini 18 odsto američkog bruto nacionalnog proizvoda, svega što se u zemlji za godinu dana proizvede i kroz usluge razmeni.

Oni koji zakon osporavaju tvrde da država ne može nikoga da prisili da uđe na „tržište osiguranja”, jer je to u principu isto kao kad bi propisala da građani „obavezno moraju da na pijaci kupuju brokoli”. Ili, kako je izneo zastupnik 26 država žalilaca, „jedna je stvar da se zakonom osnuje banka, a sasvim druga obavezivanja građana da sve svoje pare stave u tu banku”, smatrajući da obaveza pribavljanja zdravstvenog osiguranja spada u ovu drugu kategoriju.

Zastupnici vlade tvrde da zakon nije pravno sporan, kao i da rešava mnoge probleme, kao što je odbijanje osiguravajućih kompanija da pokriju lečenje onima koji su imali neke „prethodne bolesti”, kao i glavnu manu sistema: da zdravstvo radi na „volumen” umesto na kvalitet: da se od lekara traži da obavljaju što više procedura koje najčešće nisu neophodne i za to ispostavljaju račune.

Zakon je međutim nepopularan između ostalog i za to što se njegove glavne odredbe primenjuju „na odloženo”, ali pre svega zbog toga što su, da bi bio usvojen, Obama i njegov tim morali da načine mnogo ustupaka raznim lobijima: industrije osiguranja, lekarskom, farmaceutskom…

Ako sud zakon obori, biće to presedan sa velikim političkim posledicama, pre svega za Obamu, jer će se to dogoditi samo nekoliko meseci pred predsedničke u kongresne izbore.

Vrhovni sud još od 1936. nije poništio neki važniji zakon sa obrazloženjem da je Kongres prekoračio svoja ovlašćenja. Ankete među pravnicima pokazuju da njih 85 odsto veruje da će odluka devet vrhovnih sudija biti u prilog Obaminoj reformi, ili bar njenim ključnim delovima.

„Ako Vrhovni sud zaseca u već doneti zakon, skromno je jedino pitanje na koje mora u ovom slučaju da odgovori: da li Kongres ima racionalnu osnovu za zaključak da ekonomske posledice nekompletnog sistema zdravstvene zaštite opravdavaju rešenje na nacionalnom nivou. Odgovor je neosporno – da” – poručuje u svom redakcijom uvodniku liberalni „Njujork tajms”.

Milan Mišić