Дракулаура заменила Барби

Лутке „Монстер хај” ( Школа за чудовишта) око којих се диже прашина где год да се појаве, лагано освајају и тржиште Србије. У радњама у Америци се и дан-данас тешко проналазе јер се распродају чим их трговци распакују. Исто тврде и у београдским радњама. „Мајке се згражавају, девојчице их воле”, рекли су нам у једној продавници дечјих играчака где тврде да би могли да продају све што добију, али да је од почетка године увезен само један контингент.

Шта је са њима необично и шта је то што забрињава родитеље? Чиме се то играју данашња деца, и шта им то индустрија гладна профита намеће? Истраживали смо како на овај феномен гледају психолози и где је у 21. веку граница између стварног и магијског и да ли су управо играчке које креира запад одраз његовог тренутног стања духа.

„Монстер хај” ( лутке помало превеликих глава и чудне боје „коже” од плаве, зелене до ружичасте) америчка су модна линија лутака које су пуштене у продају јула 2010. године. Заштитни знак им је стилизована глава костура са пинк розе машном.

Ликови су инспирисани филмовима о чудовиштима и хорор фантастиком, а измислио их је „Мател”, исти произвођач који је лансирао Барбику, наводи Википедија. Некада оспоравана Барби сасвим сигурно, судећи по све већем броју фанова „чудовишта”, губи трку за 21. век.

И имена лутака као Дракулаура или Френки Стејн све говоре. Ликови (углавном женски) приказани су као потомци грофа Дракуле, Франкенштајна, Вукодлака, Фантома из опере, Зомбија, морског чудовишта…  Неке од њих имају пераја, изражене очњаке, тело од крзна, зашиљене уши или друге атрибуте чудовишта чије су наследнице. Тако Дракулаура (једна од најпознатијих „Монстер хај” лутака) има очњаке и ружичасту кожу, али, како се наводи у објашњењу, „иако је вампир она је веган и не пије крв”.

Међу луткама, које су постале прави глобални феномен, постоје пријатељске или непријатељске везе. Приказују се као углавном фине, добре понекад и завидне тинејџерке са „свим проблемима који прате овај период одрастања”, иду у школу, све до једне носе високе платформе и агресивну одећу, воле спорт и моду и саветују девојчице на разне теме. Како овакве играчке могу утицати на развој деце, питали смо Александру Јанковић, психолога. Она истиче да је још Фројд рекао да су два најача нагона која нас покрећу Ерос и Танатос. И пошто је ерос искоришћен до максимума, прелази се на експлоатацију нагона смрти у маркетиншке сврхе. Како каже, деци се пласирају серије Вампирски дневници, игрице са вампирима, најразличитије модификације теме смрти. Игра је, наставља, изузетно важна у развоју деце и зато је важно чиме се деца играју.

Расплашивање деце

–Често се каже да овакве играчке имају улогу расплашивања деце, јер се заиста у развојном периоду детета појављују страхови од усисавања, комадања и свих тих садржаја који им се данас нуде, а којима на овај начин наводно овладавају – истиче Јанковићева. Према њеном мишљењу такви ставови су неприхватљиви.

– Ако је Барбика негде била симбол америчког сна, сва у розе са лепом кућом, све је сада симбол америчког стања духа. Прво направите страшне садржаје, а онда га надвладавате кроз агресију. Нажалост ово је време када се мисли како ће се успети на тржишту, а мање о људима и последицама – истиче наша саговорница додајући да данас када су све учесталији агресивни испади и вршњачко насиље треба бити обазрив са свим садржајима који се најмлађима нуде.

– Увек је питање где престаје игра. Лично не бих волела да се моје дете или било ко из мог окружења игра оваквим играчкама, зато што мислим да овакви садржаји нису добри, тим пре што деца данас иначе живе у виртуелној стварности – закључује Александра Јанковић.

Оно што родитељи у коментарима на форумима замерају произвођачу је потенцирање на „буђењу женствености и сексуалности у осетљивим годинама”, ривалитету који постоји међу женским ликовима (углавном око дечака) и наводе децу да се облаче и размишљају „на тај чудовишни начин”, кроз наметање провода и модних дешавања. Многи указују на морбидност ликова, тим пре што су лутке намењене већ за узраст деце од шест година, период одрастања у коме већина њих тешко разлучује границу између маште и стварности.

Барбика постала стварност

Драгана Коруга, из Центра за интерактивну педагогију, сматра да не треба скандализовати овакве ствари.

– Нисам видела како лутке изгледају, треба посматрати како деца на њих реагују. Ако су направљене тако да расплашују децу могу имати своје позитивне стране. Многа деца се данас васпитавају заплашивањем таквим чудовиштима. Појешће те мрак, вештица, Бабарога… Ако је ово начин да они то превазиђу кроз игру, да се страх претвори у играчку са којом могу да се играју и раде шта хоће онда она има неку своју вредносну категорију – објашњава Коруга. Са друге стране ако послуже морбидизацији детињства, што никако није добро, онда ће имати јако негативну страну.

– Не верујем да је произвођач таквог реномеа било шта дао у продају а да није испитао тржиште. Што не значи да је то оправдање. Као што видите и Барбика је била претеча нечега што данас гледамо сваки дан, све би било у реду да она није постала стварност. То мешање стварности и магије у дечјем животу је опасна ствар – истиче Драгана Коруга. Магија је, каже, за њих могућа, а томе је допринео цртани филм, стрип, разни медији и игрице у којима је све могуће.

– Не можемо затворити тржиште и бити потпуно искључиви. Треба апеловати на родитеље да пронађу меру у свему, јер све у васпитавању деце може да има добру и лошу страну – каже саговорница „Потрошач”.  

Пуританци и они други

У неколико наврата, према прегледу америчке штампе, оглашавали су се и представници произвођача. Одговарајући на коментаре медија и револтираних родитеља Тима Киплин, генерални директор „Матела”, рекао је да постоји универзална истина иза „Монстер хај” лутки: „Ко се није осећа као наказа у средњој школи”.

Немали број родитеља одобрава нову линију играчака, називајући супротни табор пуританцима, поручујући им да не васпитава „Мател” њихову децу, већ они сами. И поједини амерички сајтови за родитеље пред последње новогодишње празнике уврстили су „Монстер хај” у топ десет поклона за девојчице узраста основне школе, а на интернету се већ може видети безброј фотографија деце и тинејџера обучених у стилу „чудовишта”, групе фанова отварају своје портале, друже се међусобно. Помама за овом причом добија неслућене размере, а родитељи питају докле ће све то довести генерацију која одраста уз такве играчке.

Лутке „Монстер хај” наравно прати читава индустрија. На тржишту се могу наћи плишане играчке, серијал књига, минђуше, видео-игрице, привесци и разна опрема за игру са мотивима костура. Девојчицама се нуде и кутије за накит у облику мртвачког сандука, али и костими за маскенбал у стилу омиљених лутака. Уз сваку играчку (основна верзија у Америци је око 20 долара, у Србији око 2.500 динара) добија се и додатна опрема, дневник за вођење бележака, љубимац (штене, мачка, сова, слепи миш, змија, пацов..).