Шар-планина део светске природне баштине

Шар-планина, национални парк изузетне биолошке, географске и етничке разноврсности и културно историјског наслеђа номинован је за Листу светске природне баштине под заштитом Унеска. Документација за номинацију, коју је припремио Завод за заштиту природе, са потписом Јована Ћирилова, председника српске комисије за Унеско, послата је у Париз 23. јануара ове године, на адресу сталне делегације Србије при тој организацији Уједињених нација, задуженој за питања просвете, науке и културе. Уколико се номинација прихвати, како је јуче казала Лидија Амиџић, директор Завода за заштиту природе, овај природни резерват наредне године нашао би се на Листи светске природне баштине.

Према њеним речима, документација о Шар-планини, која се налази у три фасцикле, биће предата 2. фебруара, у седишту Унеска у Паризу, а даља процедура неће бити брза, будући да ће вишечлана комисија те организације више пута долазити да види локалитет и вероватно тражити додатну документацију.

– Без обзира на то да ли ће бити донета нека одлука у вези са Косовом и Метохијом, на Шар-планину ће се гледати као на српску територију, о чему сведоче не само људи, већ и културна добра – рекла је Амиџић.

Она је навела да је Шар-планина централна балканска планина, која се простире на пет косовских општина (Штрпце, Сува Река, Качаник, Призрен и Гора) које вековима насељавају Срби, Албанци, муслимани и Горанци. Шар-планина представља раскрсницу свих важних европских и балканских путева.

Ова планина је позната по великој разноврсности биљног и животињског света. До сада је откривено 350 ендемских врста, односно оних врста које успевају само на овом локалитету. Биљни свет Шар-планине чини око 45 одсто биљног света којим располаже Србија. На овој планини има 70 одсто од укупног броја врста водоземаца и гмизаваца и 45 одсто врста птица које постоје у Србији.

Шар-планина у биогеографском погледу је међу најзначајнијим и најинтересантнијим планинама на Балканском полуострву и у Европи са више од 100 врхова виших од 2.000 метара и са 30 врхова изнад 2.500 метара. Она представља развође јадранског, црноморског и егејског слива.

Национални парк Шар-планина је пријављен као природно добро, а истовремено је предложен и за упис на Унескову Листу добара у опасности.

Како је истакла Амиџић, најбројнији и најзначајнији објекти културне баштине заштићеног подручја су они који потичу из периода средњовековне српске државе. По вредности се издваја 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја, изграђених у периоду од 12. до 16. века – манастир Светог Архангела надомак Призрена, остаци испоснице и манастира Светог Петра Коришког у Кориши, Црква свете Богородице у Пејчићима, Црква светог Николе у Богошевцу, Црква светог Николе и Црква свете Петке у Мушникову, Црква светог Ђорђа у Милачићима, Црква светог Николе у Дрејчићима, Црква светог Ђорђа и Црква свете Богородице Одигитрије у Мушутишту, Црква светог Ђорђа у Горњој Битини, Црква светог Теодора Тирона у Доњој Битини, Црква светог Николе у Готовуши и Црква светог Николе у Штрпцу. Већина ових манастира је током бомбардовања НАТО потпуно или делимично уништена.

На питање новинара да ли има политике у томе што је одабрана Шар-планина за Листу светске природне баштине, Амиџић је одговорила да "нема политике у тој причи, пошто је реч о заштити добра од универзалног значаја и да се на ту планину увек гледало као на део Србије".