Срба Илић: Србија прекршила договор

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Спор Србе Илића, купца „Путника” и „Србијатуриста” и Агенције за приватизацију, који је према недавним вестима изгледао као коначно решен, поново се враћа на почетак, тврди овај бизнисмен српског прекла из Лос Анђелеса.

У телефонском разговору са дописником „Политике”, Илић каже да је захтев Агенције, поднет Врховном касационом суду за ревизију арбитраже у случају „Путника”, поништавање свих недавно постигнутих договора и обећања, као и игнорисање Закључка Владе Србије од од 19. јануара ове године, поводом одлуке Међународног арбитражног суда у спору Илићеве компаније „Јуниворлд холдинг лимитид” и Агенције.

У том закључку се изричито наглашава да се влада сагласила да је неопходно да Агенција за приватизацију без одлагања обустави све започете поступке против „Јуниворлда”, док је Илић са своје стране обавезан да достави изјаву којом одустаје од свих постојећих и будућих захтева према Америчкој агенцији за осигурање приватних инвестиција (ОПИК).

Илићева жалба ОПИК-у због поништавања његових уговора о куповини „Путника” и „Србијатуриста” и неизвршавања одлука међународне арбитраже у његову корист, била је повод да ова агенција америчке владе Србију стави на своју црну листу, као земљу која је ризична за инвестиције, због чега су тамо на чекању захтеви за осигурање улагања у Србију од око 600 милиона долара.

Овај спор је подигнут и на највиши ниво у односима САД и Србије: приликом посете државне секретарке Хилари Клинтон Београду  у октобру 2010, она је састанак са премијером Мирком Цветковићем почела разговором управо о овом проблему. Илић каже да је премијер тада обећао да ће Србија безусловно поштовати све одлуке међународне арбитраже, као и да је то обећање потом потврдио у писму које је послао америчкој амбасадорки у Београду Мери Ворлик.

О овоме је разговарано и у Вашингтону приликом посете министра за трговину и регионални развој Небојше Ћирића прошлог децембра, када је у пратњи његове делегације била и амбасадорка Ворлик.

Министар Ћирић се тада у Чикагу састао и са Србом Илићем, после чега је уследило „попуштање затегнутости”, а крајњи резултат је било потписивање анекса уговора о „Србија туристу” 27. јануара ове године.

Тим анексом Агенција за приватизацију је признала одлуку Међународног арбитражног суда у корист Илића. Основни уговор о куповини овог предузећа је тиме остао на снази и потврђено је да је купац извршио све обавезе инвестирања које су биле предвиђене.

У посебном члану Анекса се каже да се купац и Агенција „обавезују да убудуће неће оспоравати и да ће извршавати коначне арбитражне одлуке донете у било којем евентуалном спору међу њима”.

Илић наводи да Агенција за приватизацију сада не прихвата да се јануарски споразум односи и на „Путник”, а захтев Врховном касационом суду тумачи као маневар да се блокирају и заплене све његове паре које има на рачунима у Србији, чиме би био спречен да испуни своју обавезу додатног инвестирања у „Србијатурист”, а што би онда била основа да се уговор поново раскине.

„Тај план није никаква тајна и адвокати Агенције о томе отворено говоре”, написао је Илић у прекјуче послатом писму министру Ћирићу, чије су копије адресиране и на Агенцију за приватизацију и на америчку амбасаду у Београду.

Илић је тим поводом писао и директорки ОПИК-а Елизабет Литлфилд изневши да Србија поново не поштује постигнуте договоре.

„Не желим да будем сметња новим америчким инвестицијама у Србију и због тога сам начинио доста уступака, прихватио сам нагодбу, али не могу да се помирим са новом хајком на мене која ће Србију ипак доста да кошта”, рекао нам је Илић, помињући и по њему чудну чињеницу да је после договора са Агенцијом за приватизацију против њега у Нишу подигнута кривична пријава због „злоупотребе службеног положаја” и издат налог за хапшење, због чега не може да дође у Србију.

„Поново би хтели све да ми конфискују, а ја не желим да им то омогућим”, закључио је уз напомену да се његова добра намера када је одлучио да инвестира у Србији – да то поред исплативо уложених пара буде и подстицај другим америчким бизнисменима – претворила у његов „најгори пословни потез”.