Нови поглед кроз "прозоре"

Спектаклом у срцу Менхетна, на чувеном Тајм скверу, Бил Гејтс је јуче широким компјутерским масама обелоданио доступност "висте", "једног од најзначајнијих производа у историји Мајкрософта" и тиме потврдио да корпорација, која је подарила "душу" персоналним рачунарима, започиње одлучујућу битку да задржи лидерство на тржишту софтверских технологија. "Виста" (поглед, видик) нови је "оперативни систем", основни компјутерски програм који омогућава коришћење свих других, то је, дакле, основни погон рачунара који би без тога били само гомила гвожђа (и силицијума). Резултат је петогодишњег развоја – једног од најмукотрпнијих у историји Мајкрософта – и корисницима обећава "трансформацију начина на који раде и забављају се". Нуди "прозоре" који су визуелно много "узбудљивији" и знатно лакши за коришћење, уз то и безбеднији од опаких вируса и шпијунских програма који се стално умножавају на интернету. Најављује и већу продуктивност у канцеларијама, више креативног времена у кућама (интеграцију коришћења ТВ, видео-игрица, филмова и фотографије), па чак и контролу дечјих активности на интернету.

Подухват је велики: "виста" наслеђује "windows XP" који је у погону још од 2001. На "висти" је у ствари почело да се ради још од тренутка када је "икс-пе" стигао у продавнице, и требало је да буде готова за четири године. Али, кад је посао био при крају, схватило се да се отишло у погрешном смеру, па је све порушено, да би се кренуло од нуле. Резултат је двогодишње кашњење, али и, по речима Била Гејтса, "испуњено обећање".

За развој најновијег погледа кроз компјутерске прозоре утрошено је шест милијарди долара: око осам хиљада програмера написало је близу 50 милиона програмских инструкција, које је потом испробавало око пола милиона компјутерских корисника.

Скептични експерти

Резултат би требало да буде програм са знатно мање "багова" (грешака) од претходних верзија, али експерти упозоравају да ће то постати јасно тек кад "виста" заживи на милионима личних рачунара. У свету их данас има око милијарду, а Мајкрософт рачуна да ће само у првој години продати око 75 милиона лиценци за "висту".

Уз нови оперативни систем, премијеру је јуче имао и "офис 2007": пакет програма који садржи "ворд" (писање), "ексел" (унакрсно израчунавање), "експлорер" (претраживање интернета), "аутлук" (електронска пошта) и друге. Заједно, ова два производа учествују са 30 одсто у промету који остварује Мајкрософт (око 42 милијарде долара у 2006), али и до 80 одсто у његовом профиту (око 12 милијарди лане, према првим проценама).

Да ли ће и корисници бити подједнако одушевљени "вистом" и новим "офисом" као што су то Бил Гејтс (сада председник корпорације) и Стив Балмер (главни менаџер)? Светски експерти су прилично скептични. Нико не оспорава да су производи технолошки напреднији, али сви упозоравају да су се за 25 година, откако је Мајкрософт постао главни играч у пи-си арени, времена значајно променила.

Мајкрософт и даље доминира и то у толикој мери да је у многим регионима (ЕУ на пример) третиран као монополиста. "Виндовси" су основни погон на више од 90 одсто персоналних рачунара, али је упркос томе Мајкрософт принуђен да води (одбрамбени) рат на више фронтова одједном: конкуренција га напада на сектору оперативних система (Линукс), интернет претраживача (Мозила фајрфокс), интернет оглашавања (Гугл), видео игрица (Сони, Нинтендо)…

Већ виђено, на "мекинтошу"…

Ова конкуренција је, као бесплатне додатке који могу да се преузму са интернета, већ понудила многа унапређења за досадашње "виндовсе" и тиме закрпила њихове важне недостатке. Стив Џобс, гуру ривалског "Епла", с правом указује да су графичка унапређења на "висти" само копије решења која су већ уграђена у оперативни систем "мекинтош" компјутера. Најзад, споран је и сам концепт продаје програма "у кутији", као робе: софтвер у ери сталне повезаности рачунара на интернет све више постаје сервис; тренд је да се коришћење плаћа месечно, а да се подаци чувају на глобалним серверима, уместо на локалним хард дисковима. "Виста је последња Мајкрософтова крава музара", оцењује јуче лондонски "Тајмс"

"Виста" је, такође, веома захтевна: највећи број оних који желе да уживају у њеним благодетима мораће да надограђују своје рачунаре или купују нове (тражи један гигабајт основне меморије, најмање 16 слободних гигабајта на хард диску и минимум 128 МБ видео-меморије).

То значи најмање две ствари: да неће бити журбе да се одмах пређе на "висту", али и да ће на крају најзадовољнији бити произвођачи и трговци: на сваки долар који од новог програма буде инкасирао Мајкрософт, пратећа индустрија ће узети својих 18, каже једна ауторитативна процена.

А колатерални резултат ће бити и нове депоније бачених монитора, видео-картица и целих рачунара који не могу да подрже "висту".

--------------------------------------------------------------------------

У Србији у фебруару

Нови програм је од јуче доступан у 39.000 компјутерских радњи у 39 земаља и, разуме се, на интернету. Код нас је за сада на располагању само верзија за предузећа, а како смо чули у "Информатици" и "АБ софту", које смо насумице контактирали међу многобројним овдашњим партнерима Мајкрософта, "виста" ће у нове рачунаре почети да се уграђује од 6. фебруара, док ће као надоградња на постојећим рачунарима бити доступна од средине идућег месеца.