Берзе не верују ни Шпанији

Европа је ове седмице на тлу Шпаније и Италије (четврте и треће економије у еврозони) ушла у нову фазу домаће дужничке драме. Државе са јавним дугом од 709 милијарди евра (Шпанија), и 1.940 милијарди евра (Италија) покушале су јуче да на берзама продају сопствене обвезнице уз што ниже камате. Међутим, Мадрид, Рим а за њима и ЕУ, суочили су се са новом рундом озбиљног неповерења међународних инвеститора у рвање еврозоне са трогодишњом дужничком кризом.

Да би Шпанији позајмили новац, инвеститори су јуче на аукцији обвезница захтевали камату од шест одсто, што је проценат где стартује берзанска кладионица да Мадрид можда неће бити кадар без подршке ММФ-а и ЕУ да надаље подмирује финансијске обавезе према спољном свету. Када каматне стопе на овом тржишту достигну седам одсто (колико су инвеститори већ у децембру тражили за позајмице Шпанији), међународна финансијска интервенција сматра се неминовном. Шпанију је пред крај прошле године извукла неочекивана одлука Европске централне банке да заспе финансијска тржишта огромном количином јевтиног новца, чиме су камате на шпанске обвезнице накратко оборене на око пет одсто.

Истовремено, да би Италији позајмили новац, инвеститори су јуче тражили дупло већу камату (2,84 одсто) него само пре месец дана. Узалуд су јуче и званични Мадрид и Брисел енергично демантовали да се воде било какви преговори о евентуалној спољној финансијској помоћи Шпанији. Берзе су само поређале текуће шпанске финансијско-економске показатеље, али и сигнале тамошњег растућег социјалног незадовољства.

Ако је шпанска индустријска производња у фебруару опала најбржим темпом у односу на последња четири месеца (5,1 одсто на годишњем нивоу), а незапосленост у марту достигла европски рекорд од 23 одсто, остаје питање шта ће и када подстаћи привредни раст у тој земљи у овој и следећој години. Ова недоумица и дилема о неизвесним даљим реформама италијанског тржишта рада биле су кључни покретач скупљег задуживања Шпаније и Италије, али и изненађујућег неинтересовања инвеститора за обвезнице Немачке.

„Шпанија је ушла у зачарани круг економског, фискалног и политичког колапса. Та опасност још се може избећи уколико ЕУ буде спремна да делује. Ако ЕУ буде оклевала, грчка финансијска драма биће дечја игра у односу на оно што би могло снаћи Шпанију. Случај Шпаније је одлучујући испит економског опоравка еврозоне”, процењује агенција Блумберг.

Следећи потез Европе у шпанској финансијској драми је неизвестан. Европска комисија јуче је оценила да Шпанији није потребна међународна финансијска помоћ да би докапитализовала своје банке. Званични Париз сматра да су берзанске сумње у шпанске финансије „претеране”, а немачко министарство финансија оцењује да су међународна финансијска тржишта „неправедне према Мадриду који улаже огромне реформске напоре”.

Овакве изјаве неодољиво подсећају на претходни чин европске дужничке драме, када је Грчка истицала своје натчовечанске напоре да обузда раст дугова. Иначе, грчка берза је јуче – од свих европских финансијских тржишта – једина забележила скок вредности акција (три одсто).

Драконски програм предстојећих шпанских буџетских реформи које је обећала влада Маријана Рахоја изазива на берзама две групе сумњи. Инвеститори најпре сумњају да ће обећани рез трошкова у здравству и школству довољно брзо запушити текуће буџетске рупе Шпаније. Глобални финансијери такође не заборављају да је преко 800.000 Шпанаца учествовало на генералном штрајку против реформи тржишта рада крајем маја.

Како ће Шпанија (незапослени, полиција, пензионери, млади...) реаговати на даље спровођење једног од најоштријих програма буџетских реформи унутар еврозоне – неизвесно је. Жељни стабилних улагања и разумних профита, међународни финансијери свакако ће гледати да избегну тржишта са таквим непознаницама.