Berze ne veruju ni Španiji

Evropa je ove sedmice na tlu Španije i Italije (četvrte i treće ekonomije u evrozoni) ušla u novu fazu domaće dužničke drame. Države sa javnim dugom od 709 milijardi evra (Španija), i 1.940 milijardi evra (Italija) pokušale su juče da na berzama prodaju sopstvene obveznice uz što niže kamate. Međutim, Madrid, Rim a za njima i EU, suočili su se sa novom rundom ozbiljnog nepoverenja međunarodnih investitora u rvanje evrozone sa trogodišnjom dužničkom krizom.

Da bi Španiji pozajmili novac, investitori su juče na aukciji obveznica zahtevali kamatu od šest odsto, što je procenat gde startuje berzanska kladionica da Madrid možda neće biti kadar bez podrške MMF-a i EU da nadalje podmiruje finansijske obaveze prema spoljnom svetu. Kada kamatne stope na ovom tržištu dostignu sedam odsto (koliko su investitori već u decembru tražili za pozajmice Španiji), međunarodna finansijska intervencija smatra se neminovnom. Španiju je pred kraj prošle godine izvukla neočekivana odluka Evropske centralne banke da zaspe finansijska tržišta ogromnom količinom jevtinog novca, čime su kamate na španske obveznice nakratko oborene na oko pet odsto.

Istovremeno, da bi Italiji pozajmili novac, investitori su juče tražili duplo veću kamatu (2,84 odsto) nego samo pre mesec dana. Uzalud su juče i zvanični Madrid i Brisel energično demantovali da se vode bilo kakvi pregovori o eventualnoj spoljnoj finansijskoj pomoći Španiji. Berze su samo poređale tekuće španske finansijsko-ekonomske pokazatelje, ali i signale tamošnjeg rastućeg socijalnog nezadovoljstva.

Ako je španska industrijska proizvodnja u februaru opala najbržim tempom u odnosu na poslednja četiri meseca (5,1 odsto na godišnjem nivou), a nezaposlenost u martu dostigla evropski rekord od 23 odsto, ostaje pitanje šta će i kada podstaći privredni rast u toj zemlji u ovoj i sledećoj godini. Ova nedoumica i dilema o neizvesnim daljim reformama italijanskog tržišta rada bile su ključni pokretač skupljeg zaduživanja Španije i Italije, ali i iznenađujućeg neinteresovanja investitora za obveznice Nemačke.

„Španija je ušla u začarani krug ekonomskog, fiskalnog i političkog kolapsa. Ta opasnost još se može izbeći ukoliko EU bude spremna da deluje. Ako EU bude oklevala, grčka finansijska drama biće dečja igra u odnosu na ono što bi moglo snaći Španiju. Slučaj Španije je odlučujući ispit ekonomskog oporavka evrozone”, procenjuje agencija Blumberg.

Sledeći potez Evrope u španskoj finansijskoj drami je neizvestan. Evropska komisija juče je ocenila da Španiji nije potrebna međunarodna finansijska pomoć da bi dokapitalizovala svoje banke. Zvanični Pariz smatra da su berzanske sumnje u španske finansije „preterane”, a nemačko ministarstvo finansija ocenjuje da su međunarodna finansijska tržišta „nepravedne prema Madridu koji ulaže ogromne reformske napore”.

Ovakve izjave neodoljivo podsećaju na prethodni čin evropske dužničke drame, kada je Grčka isticala svoje natčovečanske napore da obuzda rast dugova. Inače, grčka berza je juče – od svih evropskih finansijskih tržišta – jedina zabeležila skok vrednosti akcija (tri odsto).

Drakonski program predstojećih španskih budžetskih reformi koje je obećala vlada Marijana Rahoja izaziva na berzama dve grupe sumnji. Investitori najpre sumnjaju da će obećani rez troškova u zdravstvu i školstvu dovoljno brzo zapušiti tekuće budžetske rupe Španije. Globalni finansijeri takođe ne zaboravljaju da je preko 800.000 Španaca učestvovalo na generalnom štrajku protiv reformi tržišta rada krajem maja.

Kako će Španija (nezaposleni, policija, penzioneri, mladi...) reagovati na dalje sprovođenje jednog od najoštrijih programa budžetskih reformi unutar evrozone – neizvesno je. Željni stabilnih ulaganja i razumnih profita, međunarodni finansijeri svakako će gledati da izbegnu tržišta sa takvim nepoznanicama.