Забрана приласка слаба мера против насилника

Сваке године више од 500 силеџија добије меру забране приближавања жртви породичног насиља, при чему судови често одређују и забрану даљег узнемиравања и забрану приступа његовом месту становања или рада. Међутим, иза кулиса ове судске статистике стоји реалност у којој насилници крше ову забрану и настављају да малтретирају своје жртве – да их сачекују с посла, прате до куће, прете батинама и физички се обрачунавају с њима, јер су их „извргли јавном руглу”. О масовном игнорисању ове судске одлуке довољно говори податак да је у последњих пар година неколико жена страдало од руке насилника којима је била изречена судска мера забране приласка.

Координатор Саветовалишта против насиља у породици Весна Станојевић истиче да кривични закон прописује да ће се „онај ко прекрши мере заштите од насиља у породици казнити затвором од три месеца до три године и новчаном казном”, али у закону не пише ко је надлежан за спровођење ове мере. Последица ове „рупе у закону” јесте чињеница да насилници настављају да малтретирају жртве.

– Када се жена обрати полицији најчешће добије одговор „поднесите тужбу против насилника”. Пошто не умеју да пронађу излаз из овог зачараног круга насиља, неке жене се обраћају нама за помоћ и ми их смештамо у Сигурну женску кућу, тако да свакога дана по једна жена са својим дететом постане станарка наше куће – због тога што насилник крши забрану приласка или због бега из акутне ситуације насиља. Имам утисак да наша држава доноси законе зато што то „тако треба”, а не да би их спровела – каже Весна Станојевић и истиче да је број насилника који је исељен из стана „на нивоу статистичке грешке”. 

Она објашњава да су закони који би требали да штите жртву насиља у породици пуни „оперативних” недоречености. Осим што је нејасно ко је надлежан за спровођење мере забране приласка жртви, у пракси се често дешава да насилник избаци жену из стана, па она бива принуђена да од суда потражује дечју здравствену књижицу и школске уџбенике – јер по закону она може да узме само своја лична документа.   

Гордана Вуковић, портпарол Првог основног суда у Београду, истиче да уколико насилник прекрши меру забране приласка жртви, она треба о томе да обавести полицију и да поднесе пријаву због кршења судске забране.

– Ако насилник прекрши судску одлуку о забрани приласка, подноси се кривична пријава и покреће се нови кривични поступак, а насилник може бити осуђен до три године затвора – објашњава Гордана Вуковић. 

Весна Станојевић каже да посебан проблем имају жене по изласку из Сигурне куће, када са силеџијом морају да деле животни простор, а и даље немају коначну судску одлуку о подели имовине. У тој ситуацији злостављање постаје свакодневна појава.

Она истиче да је нејасно због чега се судски поступак обуставља ако жртва одустане од кривичног гоњења насилника, ако је насиље у породици квалификовано као кривично дело које се гони по службеној дужности. Она објашњава да жене имају велики страх од насилника и да чланови његове породице често не презају од тога да их стално застрашују, па не треба да чуди њихова одлука да „изненада” одустану од судског поступка.

– Зачуђујуће је да се обуставља судски поступак ако жена од њега одустане. То би исто било када би се одустало од кривичног гоњења возача који је прегазио и усмртио пешака – оцењује Весна Станојевић.