Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кружни ток или аутопут

Кружни ток или аутопут

"Партизан је губио са 3:0, 4:0, 5:0... Навијачи "црно-белих" махали су заставама и певали своје песме, бодрили своје играче. Били су шокирани вођством Хајдука, али своје љубимце нису остављали на цедилу и, после првог разочарања, напињали су своја грла. Не из уверења да ће њихово бодрење помоћи Партизану да преокрене резултат и победи. Не, већ из осећања да су са својим клубом и онда када побеђује и онда када губи. У овом другом случају, још чвршће повезани. Утакмица jе завршена високом победом гостујућег тима, али и тада су црно-беле заставе биле развијене, орила се Партизанова песма. То је прави вид спортског навијања: до краја верни свом клубу, коректни према госту, без обзира на резултат", написао је тадашњи уредник наше Спортске рубрике Раде Станојевић после утакмице Партизан – Хајдук (1:6), одигране 9. маја 1976.

Када је основан, Партизан није имао много навијача. Црвена звезда, рођена пола године пре њега, окупила је тадашње најбоље београдске фудбалере, а с њима и навијаче клубова из којих су они дошли. Слично је било с Динамом у Загребу, док је Хајдук имао присталице још од пре рата.

Партизан је, ипак, стекао навијаче. Како? Привукли су их Бобек, Чајковски, Милутиновић,  Зебец, Галић, Шошкић, Ковачевић, Јусуфи, Хасанагић... Лепом игром и добрим резултатима.

У Партизану је било и пучева, криза, промашаја, афера, али партизановци нису дизали руке од њега. Ни када 12 година није био првак (од 1949. до 1961), ни када 11 година није освојио ниједан трофеј (од 1965. до 1976), ни када се као шампион (1978) у наредном првенству тек у последњем колу спасао да не испадне, ни кад 32 године није освојио куп (од 1957. до 1989)...

Последњих година Партизанова публика и управа воде хладни рат од кога, наравно, штету има само клуб. Шта треба да се учини да клуб изађе из кружног тока и крене аутопутем? На последњој седници Управни одбор је покушао да вук буде сит, а и да овце остану на броју. Таквим приступом се, међутим, само одлаже коначно решење.

У готово свим нашим спортским клубовима, па и у Партизану, није јасно од кога се добија власт, па, према томе, ни коме се полажу рачуни.

Конкретно, која су мерила да се буде члан клупске скупштине? На основу чега се бира управа? Који су јој циљеви? Каква је њена одговорност?

Затим, како настају навијачка удружења? Каква су им права и обавезе? Има ли у њима избора или су им вође самозванци? Да ли клуб треба да помаже навијачима или они њему?

Да Партизан има дриблере, голгетере, "пословође", "тобџије", "бритке сабље" не би га нека Артмедија саплела кад су му врата Лиге шампиона већ широм била отворена, не би пролазиле године док не победи Звезду, не би му "предубок" био и Тимок... И онда не би било хладног рата између управе и навијача.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.