Понуда из Ватикана

Света столица је спремна да отвори "конструктиван дијалог" са кинеским властима како би се превазишли "неспоразуми из прошлости", званично је саопштено у Ватикану. Вест је дата у јавност после дводневне затворене расправе која је била посвећена односима с Кином и којој су присуствовали и кинески бискупи. Она је досад најпоузданији сигнал да би две, више од пола века антагонизиране, државе ускоро могле да успоставе дипломатске односе.

Папа Бенедикт XVI није присуствовао расправи, али је, пошто се упознао са њеним садржајем, "одлучио да напише писмо католицима у Кини". У саопштењу се не прецизира коме од кинеских католика би писмо могло да буде упућено. Међутим, Кинеско патриотско католичко удружење, које у раскољеној Католичкој цркви у Кини – на легалну "продржавну" и "илегалну", одану Ватикану – заступа интересе ове прве, поздравило је папину намеру, а жељу за дијалогом са Пекингом несумњиво схватило као понуду која би водила успостављању дипломатских односа између две државе. Потпредседник Удружења Љу Бајнијан је изјавио: "То је од користи за односе између Кине и Ватикана. То је корак напред. Потребно је још да видимо конкретне акције."

Под "конкретним акцијама" се подразумева испуњење услова под којима Кинези желе успостављање дипломатских односа, што је Ватикану досад често стављано до знања и у јавним ставовима кинеске владе и у тајним преговорима које су невладини представници из Кине и заступници Ватикана започели још за живота папе Јована Павла Другог и водили их, уз прекиде и застоје, последње три године.

Уз Тајван још 24 државе

Постоје два услова Кине. Први је да Ватикан "следи међународну заједницу и третира Тајван као неотуђиви део Кине". Ватикан се, наиме, након победе кинеске револуције, приклонио 1951. Чанг Кај Шековом режиму, а не комунистичкој власти Мао Цедунга, и данас је једина држава у Европи која не признаје НР Кину, него одржава дипломатске односе са Тајваном. У тој политици Ватикан, као духовног вођу преко једне милијарде католика у свету, следе и неке католичке земље, махом из Латинске Америке, Африке и са Кариба (од 24 земље које још признају Тајван више од половине је католичких).

Други кинески услов за успостављање односа јесте да Католичка црква у Кини буде национална, патриотска, а не "слична оној из колонијалних времена" и анационална, односно потпуно подређена папи. Папине ингеренције у одређивању црквене хијерархије, особито приликом рукоположења бискупа, Кинези сматрају "мешањем у кинеске унутрашње послове".

О ова два услова Кина и Ватикан у потаји расправљају од почетка 2004. Расправу су започели представници католичке хуманитарне организације Сант Адиђио и – да човек не поверује – полазници Више партијске школе ЦК КП Кине! (Директор ове школе, која је главни расадник високих кинеских политичких кадрова, годинама је био Ху Ђинтао, садашњи шеф државе и партије.)

Стиче се утисак да је овај други услов чешће помињан и у тајним и у јавним расправама. Кад год би кинеске власти именовале нове – а то значи млађе, патриотски настројене, бискупе – Ватикан би негодовао што се на чело дијецезе доводе свештеници без претходне папине сагласности и благослова. То се десило неколико пута за годину дана. Тада би се тајни дијалог прекидао, а односи између две кинеске подвојене цркве заоштравали. (У Кини, иначе, живи око десет милиона католика. Половину њих окупља "патриотска", а другу половину папи подређена црква.)

Искуство старих дипломатија

Најновија понуда из Ватикана да се односи с Кином унапреде вероватно је заснована на обостраним проценама да се, упркос свему, могу наћи компромиси. У наговештајима је лако препознати одразе искустава две старе дипломатије.

Ватикан зна да ће позиција Тајвана, где и иначе има само 300.000 католика, са брзим успоном и брзим ширењем међународног утицаја НР Кине, све више слабити. На Тајвану постоји тежња за проглашењем независности, односно за стварањем још једне кинеске државе која би, по угледу на некад две Немачке, а сада две Кореје, ушла у Уједињене нације.

Прошле јесени Тајван је, преко земаља са којима одржава односе, још једном покушао, четрнаести пут, да уђе у УН. Одбијен је и оставио је утисак да му је то био и последњи покушај.

Успостављање односа са Ватиканом за Кинезе значи посредно утеривање Тајвана у још већу изолацију. А они на томе раде и без Ватикана. Кина у Латинској Америци и Африци, где је највише земаља које одржавају односе с Тајваном, прави велике економске продоре, уз обимне инвестиције и – спретну "чековну дипломатију", која је досад била специјалност Тајпеха.

Ако Ватикан још верује да ће му нормализација односа с Кином, у којој иначе критикује ограничења људских права и верских слобода, омогућити и већи политичко-верски утицај у најмногољуднијој земљи света и помирење и уједињење две католичке цркве у њој, ни Кинези нису без тактичких предумишљаја.