„Ипсилон” гута новац

Чачак – Производња семенског кромпира у Србији и државама на подручју СФРЈ је у запећку због епидемије вируса „ипсилон” (Y-VKr) који напада ову биљку, а преноси се биљним вашима. Међутим, ратари, трговци али и агрономи су у заблуди јер верују да ће сузбијање ваши применом инсектицида спречити ширење вируса. Резултати показују да тамо где су извори заразе бројни и производња конзумног кромпира раширена та мера нема никаквог учинка.

До овог закључка дошла је група професора и истраживача, радећи на пројекту који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије. Налаз је објављен ових дана, на међународном Саветовању за биотехнологију, које 17 година приређује Агрономски факултет у Чачку.

Истраживања на подручју западне Србије (600 метара надморске висине) показују да је просечна зараженост биљака кромпира сорте дезире била 46,8 одсто, а на пољу где је примењен системични инсектицид чак 47 процената. Аутори истраживања закључују: то доказује да примена инсектицида не спречава преношење овог вируса, већ чак поспешује заразу.

– И друга истраживања показују да је зараза „ипсилон” вирусом већа тамо где је усев третиран инсектицидом. Иако је смањена популација ваши на биљкама, зараза се повећала. Следи закључак да ратари узалуд троше новац набављајући препарате, губе време и додатно загађују своју производну средину – каже за „Политику” др Драго Милошевић, ванредни професор Агрономског факултета у Чачку и један од аутора пројекта.

„Ипсилон” је најраспрострањенији од двадесет вируса у овом делу Балкана којима је кромпир домаћин, али је проблем и у другим државама света. Извор заразе је конзумни кромпир који је код нас више од 90 одсто заражен вирусом Y-VKr, преноси га нека од 40 врста биљних ваши и за само једну вегетациону сезону зараза ће захватити више од 50 процената биљака у новом пољу.

Инсектицид је, дакле, немоћан да спречи преношење вируса на неперзистентан начин, односно са спољњег извора заразе, са заражених биљака у окружењу. Међутим, примена инсектицида може дати ефекте у спречавању преношења вируса унутар усева, са већ заражених на остале здраве биљке у истом кромпиришту.

Уместо лажне наде коју даје инсектицид, ратарима се нуде друге препоруке ради сузбијања вируса у процесу производње семенског кромпира. То су измештање производње на подручја ниске дегенеративности (веће надморске висине), чишћење усева од заражених биљака, плодоред (на исту површину кромпир не садити одређени број година), као и примена минералних уља.

Иако није већи од 730 нанометара (нанометар је милијардити део метра) и не може се видети светлосним већ само електронским микроскопом, произвођачима јеловног кромпира у Србији „ипсилон” прави годишњу штету од 100 милиона евра.