Дивјак: Добровољачка је завршена ствар

Од нашег дописника

Сарајево – Док се Богдана Томовић, мајка 18-годишњег Здравка, једног од војника убијених 3. маја ратне 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, припрема да на дан убиства свог јединца дође у Сарајево и прислужи му свећу, из истог тог Сарајева поручују јој да се мане „фарсе” и „политичке провокације”, јер је на „наводни злочин” стављена тачка.

Поруку Томовићевој, а уједно и представницима Владе РС који су најавили обележавање страдања припадника ЈНА, упутили су управо они који су најодговорнији за злочин који се десио у Добровољачкој улици: Јован Дивјак, пензионисани ратни генерал Армије РБиХ, члан ратног Председништва  РБиХ Ејуп Ганић и председник Удружења „Зелене беретке” Мухамед Швракић.

Дивјак, како преноси „Дневни аваз”, тврди да је случај Добровољачка  „завршена ствар” и окривљује Тужилаштво БиХ што није на „дешавања” у овој улици већ „ставило тачку”.

Овај пензионисани бошњачки генерал својевремено је другачије говорио, о чему сведочи и један интервју који је дао, сада већ угашеном, сарајевском часопису „Глобал”, а у којем је  признао да „има разлога за истрагу”, јер се, како је навео, 3. маја, када је пресечена колона ЈНА – „десио злочин”.

„Оно што је сигурно јесте да напад није био организован. Ту су се створиле бројне групације, дошли су и једни, и други, и трећи... Али да се узму пушке и опали по аутобусу где седе цивилна лица која се враћају из друге војне области и при том убије човек – то није било потребно. Дакле, није било сукоба на фронту, људи су били разоружани, то што се десило није смело да се деси и то је злочин”, рекао је Дивјак у интервјуу „Глобалу”.

Ганић је, према писању „Аваза”, одбио да коментарише најављено обележавање злочина у Добровољачкој, рекавши да је „то давно испричана прича” и да на питања о томе не треба да одговара он него „ови главни, Сулејман Тихић, Бакир Изетбеговић, Жељко Комшић и Златко Лагумџија”.

Мухамед Швракић, за којега је обележавање злочина у Добровољачкој „фарса и наставак политичке провокације”, тражи од власти у Сарајеву да „забране” породицама убијених војника да обележавају „наводни злочин”.

Сташа Кошарац, шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС није изненађен изјавама тројице јер сматра да они такве поруке шаљу из страха за властиту будућност.

„Они су свесни да ће доћи време када ће морати одговарати за ратне злочине, не само у Добровољачкој, него и многе друге”, рекао је Кошарац за „Политику”, наводећи да је жалосно да правосудне институције на нивоу БиХ отворено стају у заштиту ових људи. „То говори само о томе да је БиХ, оваква каква је, неодржив концепт”, закључује он.

Подсећамо да су у Добровољачкој улици, 3. маја 1992. године, у нападима бошњачких снага убијена 42 припадника бивше ЈНА, 73 рањена, а 215 их је заробљено.

Истрагу у случају „Добровољачка” против 14 осумњичених, међу којима су били и Ејуп Ганић и Јован Дивјак, обуставило је у јануару ове године Тужилаштво БиХ, односно међународни тужилац Џуд Романо.

Душанка Станишић