Уморни од чекања на правду

Готово свакога дана, Мирослав Медић обилази споменик на којем се налази име његовог брата Синише. На каменој плочи исписано је још једно име: Драгорад Драгојевић. Синиша и Драгорад су годинама заједно радили у РТС-у. Заједно су и погинули.

Њихова тела никада нису идентификована. Никакав траг, ни делић ДНК није остао од Синише, дизајнера програма, од Драгорада, радника обезбеђења. Зато је подигнут споменик, да би породице имале где да оду, коме да запале свећу и оставе свеже цвеће. Педесетак метара иза,у некадашњој згради РТС-а у Абердаревој улици, аветињски зјапи огромна рупа…

И данас, сабласне рушевине подсећају на црни 23. април 1999. године. Часовник је откуцао два часа и шест минута после поноћи, када су, у једном од низа напада на цивилне циљеве, током НАТО бомбардовања СР Југославије, ловци Алијансе погодили зграду РТС-а. Тада је живот изгубило 16 колега са државне телевизије који су дежурали на својим радним местима.

Шеснаест јапанских шљива засађеноје прошле године у знак сећања на 16 жртава, поред споменика који редовно обилази још једна особа. Док прилази споменику, милује га, а потом се сагиње и полаже букет. Драгорадова мајка Милена Драгојевић тихо каже:

– Наше породице су уништене после те ноћи. Родитељи погинуле Јелице Мунитлак су умрли и та породица се угасила. И сада нас је заправо петнаест породица које је повезао заједнички бол.

Стотинак метара одатле, поред споменика „Зашто?”, подигнутом у част и славу 16 недужних жртава, Жанка Стојановић, мајка Небојше Стојановића, нада се да ће сви кривци за погибију њихових најближих коначно бити процесуирани и кажњени.

Одговорност за смрт радника РТС-а до данас је сносио само бивши директор Драгољуб Милановић, који је 2002. године осуђен на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење Савезне владе СРЈ да људе и технику измести из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици.

– Претпостављам да Милановић излази у септембру. Он је само једна карика у овом злочину. Милановић је прихватио кривицу за све – од Слободана Милошевића, па до осталих из његовог режима. Докле се стигло са истрагом, знају данашња власт и правосудни органи. Њихова је воља шта ће од данас урадити. Из штампе знам да су обећали да ће наставити истрагу – каже Жанка Стојановић, потврђујући нам да су родитељи настрадалих, пре око месец дана, о томе разговарали са замеником специјалног тужиоца за организовани криминал Велимиром Голубовићем.

– Речено нам је да ће случај преузети на себе. Чекамо да се одреди судија који ће кренути са истрагом – наставља Стојановићева.

Портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић изјавио је недавно да надлежно тужилаштво поступа у предмету поводом НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије и погибије 16 радника РТС-а, истичући да нема бојазни да ће тај предмет застарети.Зорић је прецизирао да је Министарство одбране у потпуности поступило по налогу тужилаштва и доставило сву тражену документацију која се односи на тај догађај.

Правосудна одисеја породица, међутим, траје исувише дуго, у једном од најконтроверзнијих догађаја током агресије НАТО пре 13 година, који је међународна организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел” оценила као „намеран нападна цивилни објекат и као такав представља ратни злочин за који нико није одговарао”.

„Амнести интернешенел” је констатовао, на десетогодишњицу кампање НАТО против Југославије,  да су сами званичници НАТО почетком 2000. изјавили да су РТС бомбардовали због пропагандне улоге коју је имао, „како би ослабили морал становништва и оружаних снага”, и да нису издали посебно упозорење иако су знали да се у згради налази много цивила.

Жанка Стојановић подсећа на ову констатацију „Амнестија”, указујући да је још 2001. Центар за људска права, у име породица страдалих, пред Европским судом за људска права у Стразбуру тужио земље НАТО пакта, које су бомбардовале СРЈ.

– Суд нас је одбио, са образложењем да не припадамо ЕУ, а Канада и САД чак нису ни оптужене. После је ту тужбу против земаља НАТО, молим вас, подвуците то, повукла држава Србија, а не породице страдалих. Јер, за породице је убиство наших најмилијих у згради РТС-а двоструки злочин. Злочин који је починио НАТО и злочин који су починили појединци, који су ту, поред нас. Милошевићев режим је знао да ће РТС бити гађан, постоји више од 30 доказа за то. Знао се сат, минут и секунда када ће се то догодити. Ми смо још 2006. године поднели захтеве и више од 20 пријави и представки и суд има сву документацију. Ако постоји политичка воља, власти ће наставити с процесом– застаје на тренутак Жанка Стојановић, а потом наставља: – Мој син је радио у мастеру. Говорио ми је да га не зовем на црвени телефон, јер је на тај телефон требало да их зову да им јаве да напусте зграду – сећа се Небојшина мајка.

Али тај телефон никада није зазвонио.

Александар Апостоловски

--------------------------------------------------------------

НАТО никада није прихватио одговорност

НАТО никада није прихватио одговорност за погибију радника РТС-а, одбацујући позиве међународне организације „Амнести Интернешенел” да се спроведе истрага за „ратне злочине у вези ваздушног напада Алијансе на Радио-телевизијуСрбије”.

НАТОје, одговарајући на теоптужбе, оценио да су чињенице већ испитане и да је „Међународни кривични суд за бившу Југославију испитао случај и да није прихватио аргументе које је изнела „Амнести Интернешенел”.