Кредит у динарима, еврима ...

Банке које воде рачуна о жељама клијената у понуди имају динарске кредите који нису индексирани у страној валути, као и оне индексиране у швајцарским францима (CHF).
Динарски кредити у францима функционишу исто као и они у еврима.
Тренутно је цена CHF на међубанкарском тржишту девиза нижа од евра тако да банка може понудити кредите са нижом каматом, каже Мирослав Пивић, заменик директора за послове са становништвом у Евробанци ЕФГ Штедионици.
Узимање оваквих кредита често се сматра ризичним, поготово ако су на дужи рок.

Овакве тврдње полазе од становишта да швајцарски франак може током времена ојачати у односу на евро, тако да рата кредита од 160 франака коју плаћате данас, тренутно вреди 100 евра, а за неколико година 160 франака може вредети, на пример, 120 евра. С друге стране, померање курса може ићи и у другом смеру у корист клијента и поставља се питање колики заправо ризик има. Полазна основа за било какву расправу извире из становишта да се у нашој земљи вредност одређује у односу на евро.

Ако, као пример, узмемо страно предузеће које у нашој земљи послује а које са запосленима има уговор у коме је плата изражена у еврима, онда су они свакако заинтересовани за кретање евра у односу на друге валуте, поготово ако планирају да узму кредит у другој валути.

Треба напоменути да се "кеш" кредити исплаћују у релативно малим износима у односу на стамбене. И на краћи рок. Због тога евентуално померање односа између евра и швајцарског франка није нешто што би требало да претерано забрине клијенте јер новчани ризик који сносе ипак није значајан. Томе у прилог треба додати да се у последњој години однос евра и франка није знатно мењао, чак су повремене промене ишле у корист оних који су узели кредит у швајцарцима.

За оне који не желе да размишљају о томе шта је за њих ризично и колика ће заправо бити њихова рата, неке од најбољих банака понудиле су и динарске кредите који нису индексирани. У уговору о кредиту новчана вредност кредита исказана је у динарима и иста вредност се исплаћује на рачун клијента. Банка клијенту даје план отплате (ануитетни план) у коме је дефинисана рата  у динарима, која се не мења без обзира на промену курса. Јачањем динара очекује се веће интересовање банака за лансирањем оваквих кредита, а свакако са скорашњим падом динарских камата очекује се и веће интересовање

Какве кредите треба избећи? На тржишту постоје динарски кредити везани за индекс раста цена на мало. То практично значи да динарска вредност кредита која је исказана у уговору није фиксна већ се у току отплате коригује у зависности од промене раста цена на мало. Последњих година показало се да је раст цена на мало био значајан и у складу са тим овакви кредити су били изузетно скупи за клијенте.

Које питање најчешће постављају клијенти? И поред тога што клијенте веома интересују финансијски услови кредита и цена коју ће платити, најчешће питају који максимални износ могу да добију. Када су у питању "кеш" кредити максимално задужење клијента може ићи до 30 одсто од примања. Другим речима, месечна рата кредита не би требало да прелази 30 одсто од месечне плате. Овај однос између плате и задужења дефинисала је НБС. Свакако, банка у складу са пословном политиком може донети одлуку да исплаћује кредите и до 50 одсто задужености, али у том случају на име покрића ризика дужна је да додатно резервише, издвоји средства која покривају цео исплаћени износ. Логично је да се на тај начин повећава цена капитала и сходно томе банка тај трошак преноси на клијента. Ово је клијентима тешко објаснити јер често полазе од тога да је – уколико узимају неку робу у већим количинама (у нашем случају новац) – логично да цена треба и да падне. Нажалост, ово не важи у нашем случају. Овај проблем се решава тако што клијенти могу узети кредит на дужи рок, на пример 10 година, и на тај начин смањити месечну рату.

Шта још питају клијенти? Готово сви питају да ли морају да положе 20 одсто депозита од износа узетог кредита. Одговор је да морају. И у овом случају банка је у обавези да се придржава препорука НБС уколико не жели да издваја додатна средства на име резервација. Овај проблем банке решавају на тај начин што клијентима исплаћују већи износ него што им је потребан (али и даље до 30 одсто задужења) и из тих додатних средстава финансира се депозит од 20 одсто.

Да ли треба узети "кеш" кредит или не? Одговор на ово питање не треба тражити од банкара јер се унапред зна. Чињеница да кредити постоје и да их велики број људи узима показује да за њима постоји реална тражња. Дакле, право питање клијент ипак поставља самом себи, а оно гласи: Да ли своју потребу могу решити на други начин? Ако је одговор негативан, онда је прави избор одлазак у банку, која ће на најбољи начин одговорити на потребу.