Исплаћено више пензија него плата

Иако званична статистика потврђује да у Србији за сада има више запослених него пензионера, у фебруару је живот демантовао статистику. Тог месеца исплаћено је више пензија него плата, показују подаци статистичког билтена Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

А зашто је то тако? Зато што је у фебруару између 80.000 и 100.000 запослених ишло на посао, а да за то није добило плату. Тако је економиста Мирослав Здравковић, дошао до закључка да је на 1,68 милиона исплаћених пензијских чекова било 1,63 милиона дозначених зарада. Статистика истовремено показује да у Србији има 1,77 милиона запослених и 1,68 милиона пензионера. И још једна чињеница – у Србији, према последњим подацима, само 18 одсто фирми измирује зарада не време.

Нажалост, није реч о једномесечној замени позиција између радника и пензионера, већ према оцени Здравковића, то траје још од краја 2010. године. Подаци Републичког завода за статистику, које је Здравковић анализирао, показују да је број запослених за свега 43.000 већи од броја пензионера што доводи до тога да 1,025 радника издржава једног пензионера. Истовремено у Фонду ПИО имају другачију рачуницу, па на једног пензионера долази 1,26 радника, јер се у обрачун узимају сви осигураници и сви запослени. Евиденција ПИО показује да у Србији има 2,06 милиона запослених и 1,68 милиона пензионера.

У Фонду ПИО незванично сазнајемо да би однос броја запослених и пензионера требало да буде најмање 2,5 према један, како би садашњи пензиони систем био одржив. До пре 10 и 15 година тај однос је био знатно бољи и ишао је у прилог запосленима. Деведесетих је, на пример, 2,5 запослених издржавало једног пензионера. После 1970. на једног пензионера долазило је 4,2 радника, а одмах након Другог светског рата однос је био шест радника на једног пензионера. Ситуација се драстично мења од 2000. године, када се све више смањује број радника који издржавају пензионере, будући да пензијски систем функционише по принципу „проточног бојлера”, где радници данас уплаћују доприносе да би пензије биле исплаћене најстаријима.

Ситуацију је додатно погоршала светска економска криза, током које је стопа незапослености повећана са 17 на 24 одсто. Уочи кризе, односно 2007. године однос је био 1,41 према један, да би данас скоро био изједначен број оних који раде и уплаћују доприносе с бројем пензионера.

Оно што пензијском систему иде на руку је што би број незапослених у Србији, бар према најновијем извештају ММФ-а, требало да стагнира, јер је сада достигао свој максимум. Оно што је, међутим, обесхрабрујуће је што се у последњој деценији број пензионера повећава за око 1,5 одсто, па ће ове године армија пензионера бити увећана за још око 30.000 новопридошлих.    

Према оцени Небојше Атанацковића, председника Уније послодаваца, ситуација ће се променити оног тренутка када БДП, односно оно што привреда ствара, почне знатније да расте. ММФ тако прогнозира да ће економски раст догодине бити три одсто. Међутим, Атанацковић сматра да то није довољно и да без двоцифреног раста не може да се промени „крвна слика” привреде.

– Раст од 0,5 одсто БДП-а за ову годину на нивоу је статистичке грешке и за привреду је безначајан – сматра Атанацковић.

Он не верује ни да ће доћи до заустављања негативног тренда када је запосленост у питању, оцењујући да је веома лоше што се изношењем података о броју новозапослених од 100 или 200 хиљада прикрива велики проблем незапослених. Јер, од почетка кризе посао је изгубило 400.000 људи. Највећу цену платили су ипак они који раде у приватном сектору. Према анализи Кварталног монитора, од априла до октобра прошле године ситуација у јавном сектору остала је, углавном, непромењена.

Ситуација је најгора код најмлађих, па тако сваки други радно способан становник Србије, млађи од 30 година, нема посао. Знатан раст стопе незапослених погодио је оне од 15 до 24 године старости. Између октобра и априла стопа незапослених повећана је за два процентна поена и сада износи 51,9 одсто за ту старосну групу.