Накит из школске клупе

Сребрне огрлице, ланчићи и прстење, радови ученика првог разреда огледног одељења где уче златарски занат, красе учионицу Политехничке школе нових заната. Иако су тек јесенас почели да изучавају златарски занат, ученици су већ успели да напуне полице својим делима. Свих 20 ђака, колико броји ово експериментално одељење, сагласило се да најрадије похађају часове праксе, иако из овог предмета нико још није зарадио одличну оцену.

Сваке седмице, један радни дан је посвећен пракси, а ученици осам сати проводе у радионици, под будним оком Наде Младеновић, професора стручних предмета, и Станимира Чивовића, мајстора из Удружења златара Београда. Некада су будући златари стручне предмете учили седећи у клупама, а праксу су имали једном годишње у некој од златарских радњи. Сада је строго одређено шта деца морају да науче током једног блока часова стручне праксе.

– Према распореду, имамо обавезу да обрадимо одређену целину. У одређеном временском периоду ђаци морају да савладају добијање жице, савијање опруге, сечење и спајање алкице. Овакав начин рада у потпуности је другачији од некадашњег када су ђаци стручне предмете учили само из књиге, а вештина и знање које су стицали на пракси зависили су искључиво од воље мајстора код којих су одлазили – објашњава професорка Младеновић.

На крају сваког дана ђаци уписују своје активности у дневник, а њихову коначну оцену, осим вештине рада за машином, одређује и усмено излагање, успех на тестовима, активност на часу…

Наставни план и програм прилагођен је њиховој струци, па на часовима страних језика уче стручне изразе, математику имају само два пута недељно, а уместо класичне историје углавном изучавају историју уметности.       

Број часова практичне наставе из године у годину је већи. Ђаци ће већ школске 2007/08. праксу имати два пута недељно, а у трећој години три пута. Тек током последње године школовања почеће да израђују златне предмете.    

За само неколико месеци школовања, ученица Татјана Кужет већ је направила четири сребрне бурме и огрлицу, а професорка Младеновић, наглашава да је она једна од најкреативнијих ђака у одељењу. Татјана каже да је овај занат изабрала, јер воли дизајн и накит.

– У почетку нисам била сигурна шта желим. Чим сам први пут дошла у школу била сам срећна што сам се одлучила за овај занат – каже Татјана и додаје да су њени омиљени часови цртање и моделовање.

Док је специјалном машином покушавао да исполира бурму, Младен Павићевић нам је рекао да је изабрао златарство, јер је то добар, господски занат.

Професорка Младеновић и мајстор Станимир Чивовић наглашавају да ће деца до краја школовања да изучавају ручни рад.

– Већина накита који виђамо у излозима радњи израђена је машински, али најлепши и најскупљи украси настају ручном израдом – истичу наши саговорници.

У учионицу у којој се одржава пракса, осим ових ђака и професора, нико не улази. После наставе, ђаци скупљају отпатке, почисте под и тек онда одлазе кући. На овај начин, према речима предавача, осим примењивог знања, стичу радне навике.

Према плановима Министарства просвете и спорта, сваке друге године требало би да буде организован упис ђака у ово огледно одељење, а опрему за извођење праксе обезбедили су Златарска комора Келна и Удружење златара Београд.