Nakit iz školske klupe

Srebrne ogrlice, lančići i prstenje, radovi učenika prvog razreda oglednog odeljenja gde uče zlatarski zanat, krase učionicu Politehničke škole novih zanata. Iako su tek jesenas počeli da izučavaju zlatarski zanat, učenici su već uspeli da napune police svojim delima. Svih 20 đaka, koliko broji ovo eksperimentalno odeljenje, saglasilo se da najradije pohađaju časove prakse, iako iz ovog predmeta niko još nije zaradio odličnu ocenu.

Svake sedmice, jedan radni dan je posvećen praksi, a učenici osam sati provode u radionici, pod budnim okom Nade Mladenović, profesora stručnih predmeta, i Stanimira Čivovića, majstora iz Udruženja zlatara Beograda. Nekada su budući zlatari stručne predmete učili sedeći u klupama, a praksu su imali jednom godišnje u nekoj od zlatarskih radnji. Sada je strogo određeno šta deca moraju da nauče tokom jednog bloka časova stručne prakse.

– Prema rasporedu, imamo obavezu da obradimo određenu celinu. U određenom vremenskom periodu đaci moraju da savladaju dobijanje žice, savijanje opruge, sečenje i spajanje alkice. Ovakav način rada u potpunosti je drugačiji od nekadašnjeg kada su đaci stručne predmete učili samo iz knjige, a veština i znanje koje su sticali na praksi zavisili su isključivo od volje majstora kod kojih su odlazili – objašnjava profesorka Mladenović.

Na kraju svakog dana đaci upisuju svoje aktivnosti u dnevnik, a njihovu konačnu ocenu, osim veštine rada za mašinom, određuje i usmeno izlaganje, uspeh na testovima, aktivnost na času…

Nastavni plan i program prilagođen je njihovoj struci, pa na časovima stranih jezika uče stručne izraze, matematiku imaju samo dva puta nedeljno, a umesto klasične istorije uglavnom izučavaju istoriju umetnosti.       

Broj časova praktične nastave iz godine u godinu je veći. Đaci će već školske 2007/08. praksu imati dva puta nedeljno, a u trećoj godini tri puta. Tek tokom poslednje godine školovanja počeće da izrađuju zlatne predmete.    

Za samo nekoliko meseci školovanja, učenica Tatjana Kužet već je napravila četiri srebrne burme i ogrlicu, a profesorka Mladenović, naglašava da je ona jedna od najkreativnijih đaka u odeljenju. Tatjana kaže da je ovaj zanat izabrala, jer voli dizajn i nakit.

– U početku nisam bila sigurna šta želim. Čim sam prvi put došla u školu bila sam srećna što sam se odlučila za ovaj zanat – kaže Tatjana i dodaje da su njeni omiljeni časovi crtanje i modelovanje.

Dok je specijalnom mašinom pokušavao da ispolira burmu, Mladen Pavićević nam je rekao da je izabrao zlatarstvo, jer je to dobar, gospodski zanat.

Profesorka Mladenović i majstor Stanimir Čivović naglašavaju da će deca do kraja školovanja da izučavaju ručni rad.

– Većina nakita koji viđamo u izlozima radnji izrađena je mašinski, ali najlepši i najskuplji ukrasi nastaju ručnom izradom – ističu naši sagovornici.

U učionicu u kojoj se održava praksa, osim ovih đaka i profesora, niko ne ulazi. Posle nastave, đaci skupljaju otpatke, počiste pod i tek onda odlaze kući. Na ovaj način, prema rečima predavača, osim primenjivog znanja, stiču radne navike.

Prema planovima Ministarstva prosvete i sporta, svake druge godine trebalo bi da bude organizovan upis đaka u ovo ogledno odeljenje, a opremu za izvođenje prakse obezbedili su Zlatarska komora Kelna i Udruženje zlatara Beograd.