Окружење на окупу

Један све више виче. Други само свира. Трећи „тренира строгоћу”. Четврти изиграва „шмекера”. Пети држи предавање. Шести се гради старијим но што јесте. Седми се трси као да је младић... Али је само један имао прилику (привилегију?) да га у емисију позове Иван Ивановић. Неспорни добитник је водитељ Прве – увећао је престиж и популарност свог шоу програма. Што се госта тиче, он је ризиковао: биће оних који мисле да је испао баш симпатичан, али и оних који сматрају да бившем (будућем?) председнику државе такво ТВ појављивање никако не приличи.

Но, треба издржати још само који дан. Кад у петак почне предизборна ћутња, свима ће нам лакнути. А да ли ће од недеље суштински почети да нам бива лакше бар упола онолико колико нам обећавају сви који су се упустили у политичку утакмицу, увераваћемо се потом из дана у дан.

Медији су још загушени предизборном кампањом, што силним плаћеним рекламним порукама, што сопственим информативним емисијама у којима покушавају да допру до оног чега има (ако га стварно садржајно има) иза тих лепих, бомбастичних фраза. Тако и телевизије, у свој сили емисија, настоје да партијске представнике приволе да објашњавају своје програме, планове и намере и да о томе говоре јасно, прецизно и директно.

Такву врсту (раз)говора, као неопходно освежење у информативном домену текућег ТВ програма успела је да успостави серија „Окружење”. Занимљива је по концепту и динамична по форми. Укршта слике и речи, стања и појаве у новим државама на тлу старе Југославије, а питања и одговори, ставови и коментари, излажу се језгровито и сликовито. Теме су познате, уобичајене – економска криза, незапосленост, положај медија, однос према Европској унији... Али пошто саговорници водитеља Ненада Шебека и Петра Лазића нису политичари, већ људи од струке, њихова мишљења и искази, тумачења и предлози, делују искреније и убедљивије.

Како су досадашње емисије показале сличност у готово свим тематизованим областима живота у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори, знатну меру сагласности о томе шта не ваља и шта би ваљало чинити, разумевање за опоненте у случају полемичких повода, „Окружење” даје несумњив допринос бољој регионалној комуникацији. Ово је тим важније (и потребније) зато што су управо новинари, окупљени у једном од издања „Окружења” да би говорили о свом послу, истакли медијске мањкавости у погледу „регионалног помирења”.

То су, између осталог, недовољна или само таблоидна заинтересованост за друге, затим инсистирање на негативним, а прећуткивање позитивних прича из суседства, подржавање предрасуда...

Али, с обзиром на то да се истовремено свако код своје куће рве са истим мукама – политичким притисцима, поплавом неважних информација, комерцијализацијом, посртањем истраживачког новинарства, тешким пробијањем до истине о корупцији – можда ће баш то подстаћи медије из региона да се више потруде и тачније прикажу окружење сопственој јавности.

И да то буде самоиницијативно, без посредника, из непосредних професионалних побуда, а не на подстицаје са стране. „Окружење” је, наиме, као „први регионални информативни шоу” (у Србији га приказују Студио Б и ТВ Врање), заправо „чедо” Европског фонда за Балкан и Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи.