Колумниста узбудио духове

Протеклог викенда бројни читаоци нашег листа бурно су реаговали на чланак "Балканска слагалица" из пера нашег коментатора Бошка Јакшића. Посебно жестоку полемику на нашем интернет сајту (www.politika.co.yu) изазвала је реченица о томе да би "Србија требало да буде прва која ће признати Косово јер би тиме допринела његовој демократизацији и најбоље помогла Србима који тамо живе, чиме би нам се отворио пут ка Европској унији". И овог пута показало се да Косово код Срба изазива веома снажна осећања и да је решење његовог статуса изван суверености Србије још табу тема код нас. Подељене реакције само су још један доказ да, када је у питању ова тема, у Србији нема равнодушних.

Бес оних читалаца који су љуте због објављивања текста изазван је, рекло би се, веровањем да је лични став колумнисте истовремено и став редакције. Ти читаоци нису се у својој љутњи ових дана ни освртали на чињеницу да су у нашем листу у протеклој години објављене десетине и десетине чланака сасвим другачије интонираних кад је Косово у питању. Јакшићево лично мишљење, на које као колумниста има свако право, схваћено је као "издајство" редакције. Читаоци сматрају да као "институција српског народа" не бисмо смели да протежирамо "екстремистичке ставове". "Како очекујемо да нам у одбрани Косова и Метохије помогну други (Русија, Шпанија, Румунија, Кина, Словачка итд.), ако се посредством листа, у коме већинска управљачка права врши српска влада, из пера колумнисте поручује да Косово и Метохија није наше", каже наш читалац Душко Челић из Приштине.

Право на слободу изражавања, како пише Горан Цветић, подразумева да је легитимно писати и објављивати и овакве чланке, али је коришћење овог људског права ограничено правима других.

Ово је питање Србије, њеног духовног и интелектног бића, поручује други читалац. "Зар је могуће да је 50 година комунизма оставило овако дубоке, незалечиве ране? Зар је могуће да је неколико година притиска извана покидало оно мало што је остало читаво", пита се читалац потписан као Алберт.

Огорчени Миомир Златковић из Косовске Митровице сматра да је објављивање оваквог текста срамота за "Политику". Да ли "Политика" има право да преко својих колумниста врши пропаганду једне малобројне политичке странке и то у овом, овако пресудном моменту, пита Златковић.

Првослав Филимоновић сматра да је наш колумниста превише песимистичан, тенденциозан и нереалан. Он је мишљења да је Коштуничина влада урадила, мање-више, све што је могло да се уради, а и сада то чини те не види разлог за скепсу у погледу руске помоћи.

Читалац који се потписао као "чича" пита се да ли признањем Косова треба сви колективно да прекршимо Устав који каже да је Косово саставни део Србије и да ли је то кажњиво.

Горан каже да не може да схвати да се препоручује тек тако препуштање дела територије једне државе, без обзира које, са свим људским и материјалним потенцијалима, па чак и када је већина на том делу територије за одвајање. "У случају Србије, ко вам гарантује да Војводина једног дана не тражи исто или Санџак или било који други део или регион Србије. Велике и јаке државе то не би дозволиле", каже Горан подсећајући на пример реакције Шпаније на покушај припајања једног њиховог острвца Мароку.

Читалац који се представио као "Паја" сматра да је колумниста само делимично у праву. Јасно је да је Ахтисаријев боравак само једна епизода у одређивању статуса која има главну сврху да испипа стање ствари. Млако поступање са наше стране може да се тумачи као слабост (по систему могу још да се притисну). Сувише јако (махање оружјем) опет не ваља.

Колумна је изазвала и позитивне реакције. Тако Нина Каспоровић сматра да се само на такав начин могу бранити српски интереси. "Ви сте прави патриота", поручује Нина.

Коментар ми је легао на душу и у срце, све потписујем више пута, на свим језицима народа и народности што у Србији, што по комшилуку, поручује други читалац.

Горан Шалипур сматра да је Јакшић у праву. "Косово одлази то слепи не виде, а будале не схватају. И зато треба од света узети што више долара за губитак Косова. Ниједан Србин није за одузимање Косова, али ко нас пита. Политичари памет у главу. Косово добро уновчите, боље него да га изгубимо не узевши ни пару", пише Шалипур.

Живот иде даље и ми не смемо да починимо колективно самоубиство (у економском и политичком смислу) због Косова, колико год болно изгледало. Реалност је да сада не можемо ништа да урадимо. Једном ће можда бити прилике, али то ће опет да зависи само од нас, колико ми паметно умемо да одиграмо партију са великима, додаје други читалац.

Према мишљењу једне читатељке, Косово је већ за садашњу генерацију само географски појам, а тек за оне који ће да се роде за 50-100 година. "Хоћете изолацију, нема проблема, прекид дипломатских односа, оно мало страног капитала нека се повуче, још боље национализација имовине свих земаља које признају Косово", коментарише ова читатељка.