Улагање за будућност

По свему судећи и у Србији се све више одомаћује девиза западњака – штеди за старост. Добровољни пензијски фондови у свету деценијама обезбеђују сигурност за старе дане, а такву могућност сада имају и будући српски пензионери.
У Србији су до сада дозволу за добровољно пензионо осигурање од НБС добили – Делта Ђенерали, Рајфајзен Футуре, Гарант и ДДОР Пензија плус. Прва осигуравајућа кућа која је понудила добровољно пензијско осигурање – Дунав – очекује пререгистрацију.

Тренутно у Србији добровољне пензије, иако нису везане за радни однос, уплаћује тек петина становништва, што је најнижи проценат у југоисточној Европи. Ниска месечна примања запослених од око 300 евра често нису довољна да би се поред државног уплаћивало и добровољно пензијско осигурање па овако мали број оних који већ сада мисле на сигурну старост и није изненађујући, потврђују у Министарству за рад.

Наводе се и други разлози – неповерење у финансијске институције, ризик улагања, али и чињеница да код већине грађана још не постоји свест да ће државне пензије за неколико година бити толико мале да ће од њих тешко ко моћи пристојно да живи. Већ сада оне у просечној заради учествују са око 61,8 одсто, са тенденцијом даљег пада, па тако просечна пензија не прелази 13.700 динара.

А да је већина данашњих пензионера имала прилике да пре 30 година себи поред државног уплаћује и добровољно пензијско осигурање, несумњиво је да би имали знатно већи износ на чеку од оног који даје државни фонд.

Грађани који постану чланови неког од фондова уплаћени новац могу да почну да троше најраније у 53. години а најкасније са навршених 70. Добровољни пензијски фондови, који су под контролом НБС, дужни су да новац инвестирају на прави начин, а држава није гарант исплате.

Ако члан фонда престане да плаћа уговорене износе, не губи право на до тада уплаћену и за принос увећану суму. Члан фонда сав уштеђени новац може да подигне одједном, али ће у том случају платити порез на капиталну добит. У изузетним ситуацијама, на пример када је новац потребан за лечење, операцију или трајне неспособности може се подићи и пре навршене 53. године.

Штедња у фонду није везана за радни однос те за старост могу да штеде и незапослени, као и родитељи за децу. Члан фонда требало би да унапред одреди на кога ће се пренети новац у случају смрти. Ако то не учини, новац ће постати део заоставштине. Уколико се одабере такозвана програмирана исплата – значи да члан фонда сам бира дужину периода исплате – једну, пет, 10, 15 или више година. Ако се одлучи да 15 година месечно прима пензију, а онда се после пет предомисли и затражи исплату – сав новац добиће одједном.

Ако је стопа приноса ниска, члан фонда може своја средства да пребаци у други где је виша, без плаћања накнаде. Ова слобода избора повећава одговорност менаџера фондова и конкурентност. Имовина фонда је у својини чланова и одвојена је од имовине друштва за управљање које се оснива само ради његовог организовања и управљања.

Рачуница показује да се запосленима, али и послодавцима, исплати да, уместо на руке, део зараде уплаћују у фонд, тврди Небојша Дивљан, председник управе Делта Ђенерали осигурања. Ако предузеће запосленом месечно уплаћује до 3.000 динара у ДПФ, он ће тај износ у целости подићи као пензионер, увећан за годишњу камату. Улагања у ДПФ држава не опорезује, подстичући тако штедњу и стварање још једног од три пожељна стуба пензијског осигурања. Висина приноса није гарантована уговором, али, колики год био, цео припада члану фонда.

Да ли је новац улагача сигуран, једно је од неизбежних питања.

Држава је законом обезбедила да се добровољни пензијски фондови не могу злоупотребити – каже Дивљан. – Банке и осигуравајуће куће могу штедњу грађана и премије осигурања да користе како хоће. Новац ДПФ-а се строго контролише, а компанија која њиме управља само одлучује о његовом пласману. Такав однос према средствима ДПФ-а обезбеђује НБС, и од ње лиценцирана кастоди банка, односно банка старатељ. Средства улагача су на рачуну кастоди банке која их пласира тамо где јој наложи пензиона компанија и о томе извештава НБС, управљача фонда и пензионере.

Иначе, Друштва за управљање добровољним пензијским фондом закон обавезује да новац улажу у сигурне послове и да их равномерно распореде у банкарске депозите, државне обвезнице, акције предузећа и некретнине. Ризик код инвестирања у хартије од вредности увек постоји, али је у пензијским фондовима минималан, јер се, према прописима, сме улагати само у најликвидније домаће и стране хартије.

Компаније које управљају оваквим фондовима раде за накнаду од три одсто од сваке уплате, а припада им и највише још два процента годишње од вредности имовине фонда.

Како се учланити у фонд? НБС саветује да се најпре прикупи што више информација о пензионим фондовима. Одлука се доноси на основу финансијске "тежине" фонда, стопе приноса и угледа тог друштва.

Друштво за управљање добровољним пензијским фондом Делта Ђенерали, које је лане прво добило дозволу за пословање, на крају прошле године имало је 22.234 члана, а од почетка ове њихов број је повећан за 1.800. Инвестициона јединица пензијског фонда Делта Ђенерали, на основу које се мери успешност пословања друштва, повећана је у прва два месеца рада за више од 7,5 процената, на 1.076 динара, истакла је портфолио менаџер тог фонда Наташа Марјановић.

Дунав пензијско осигурање већ има 65.000 осигураника, од тога 58.000 активних. Минимални пензијски допринос је седам одсто најмање бруто зараде у републици, што за период јануар – јун 2007. износи 895 динара. По врсти закључених уговора са 92, 91 одсто убедљиво воде запослени у чију корист послодавци уплаћују пензијске доприносе. Неки од њих су: НИС, дуванске индустрије Ниш и Врање, Инфостан, Регионална привредна комора Нови Сад, Београдска берза....

Друштво за управљање добровољним пензионим фондом Рајфајзен Футуре стартовало је крајем прошле године. Снежана Ристановић, директор тог фонда, истиче да је улагање за пензију инвестиција за будућност и да грађани треба да се о томе све више едукују.

------------------------------------------------------------------------

Године и зарада

Доприноси се могу уплаћивати у различитим износима, али не мање од 1.000 динара и не морају сваког месеца. Горњи лимит доприноса не постоји. Новац се може уплаћивати све до 70 година. Штедња за старе дане је свуда у свету исплативија од класичне у банкама. Јер, поређења ради, приноси фондова земаља у региону износе око осам одсто годишње, док је камата на орочену штедњу између три и пет, па је јасно да је зарада већа.

-------------------------------------------------------------------------

На рачуну три милиона динара

Ако се претпостави да неко има 35 година и да наредних 30 година уплаћује пензијске доприносе (значи до 65. године) по 2.000 динара сваког месеца, уз претпостављени принос од осам одсто годишње, акумулирана сума ће бити скоро три милиона динара. Новац се може подићи одједном или према договореној динамици исплате.

-------------------------------------------------------------------------

Пореске олакшице

Закон ослобађа послодавца плаћања пореза и доприноса за уплату до 3.000 динара за добровољни пензијски фонд и тако запосленом цео тај износ остаје за пензију. Уколико би пак тих 3.000 динара бруто дао за плате, запослени би на руке добио тек 1.800 динара.

Овако заправо држава стимулише и послодавце и запослене, објашњава Мирослав Екарт, директор Гарант пензијског осигурања, што је пракса, како додаје, и у Словенији.