Нерадни дан, усред радне недеље

Мирис печеног меса пуни ноздрве. Нејаки ветар немоћан је да растера уједињени дим стотина роштиља распаљених у славу Међународног празника рада. Док цврче ћевапи, кобасице, крменадле, пљескавице, батачићи... димна завеса подно крошњи у шуми Кошутњака никоме не смета. Мало ко је дошао због свежег ваздуха, мада многи уздишу између залогаја – од милине или преједања. Пре и после јела излежавање је рекреативна дисциплина дана. Они који у дремању у под разгранатим крошњама нису најуспешнији надмећу се у добацивању фризбијем, бадминтону, јурцању за лоптом, или само уживају шетајући узбрдо и низбрдо стазама којима је излетиште испресецано. На сваком травнатом тепиху на чистини опкољеној гушће збијеним стаблима никли су љубичасти, плави, бели, зелени, сиви, жути... – шатори! Ноћ или две пред уранак подигли су их углавном млађи кампери у екипама по двадесет и тридесет другара мање или више искусних у камповању, испијању пива и вина. Борби за очување животне средине нису баш вични, судећи по расутим кесама, конзервама, картонима, пластичним чашама, стакленим флашама...

То је слика градске оазе у којој је хиљаде Београђана, привремених станара и гостију престонице прославило Први мај, нерадни дан усред радне недеље.

Дружењем у природи за првомајске празнике, породице Нинковић и Лазовић, кажу, обнављају традицију. Док су били деца, родитељи су их сваке године овамо доводили, сада су они довели своје малишане на уранак.

– Због испитног рока смо у Кошутњаку, иначе, ко зна где бисмо били. Девојке праве салату, мушки пеку ћевапе, жеђ гасимо пивом, одмарамо се у природи и док год буде било хране, пића и доброг расположења не планирамо одлазак из шуме... – једно другом у реч улећу две Милице, Ана, Немања, Милан, Марко и Бане, студенти фармације, права и биологије, родом из Прокупља, Пирота, Параћина и Црне Горе.

Да се додељивала титула најоригиналнији роштиљџија, у најужи избор за признање сигурно би ушао досетљиви мајстор за месо и кромпир на жару којем је основна алатка за распиривање ватре била регистарска таблица. Чини се било му је лакше да је скине са аутомобила него да у шуми крцатој излетницима нађе читаве новине.

А да је „алтернативна исхрана” могућа и за 1. мај, својом трпезом доказала је породица Цицовић. Ватра јесте горела и пред њиховим шатром, али на њој није цврчало месо, већ се крчкао – гулаш у котлићу.

М. Симић-Миладиновић

-----------------------------------------------------------

Какве ту некад беху игранке

Времешни брачни пар шћућурио се у хладовини – Надежда и Јован Чипровић посматрали су како се омладина проводи, делили флашу пива и осмехивали се једно другом.

– Стигли смо у Кошутњак раном зором, са Новог Београда. Аутобусом, јер супруг има 86 година и не вози више, а мени је, ево, 81. година. Од 1952. кад смо се узели сваке године празник рада проводимо у природи. Иначе смо искусни кампери. Имали смо и своју приколицу. Стижу нас године, не смемо више да седимо на трави, али ту су хоклице, нисмо распалили роштиљ, али сам спремила фаширане шницле и испекла жу-жу код куће. Попили смо по ракијицу пре јела, сад густирамо пиво и сећамо се какве су се нeкад на Кошутњаку за Први мај организовале игранке, била је постављена и бина где су наступали фолклорни ансамбли и певачи... – испричала је Надежда. 

-----------------------------------------------------------

Залуд су на Ади спасиоци дували у пиштаљке

Гужва на шеталишту и још већа у дебелој хладовини обележили су првомајски пикник на Ади Циганлији. Многи су уранили због роштиљања на „београдском мору”, а није мало оних који су после ручка поранили – са купањем у језеру!

Узалуд дувају спасиоци у пиштаљке, опомињу да се из воде изађе, подсећају да има још најмање месец и по до почетка купалишне сезоне... Непослушни купачи придржавају се упозорења да је пливање још забрањено, али неће да изађу на обалу, брчкају се у плићаку.

– Хладна је само на први додир, док се не уђе уводу, а онда уопште није. Чак је лековита, лечи од врућине – добацују купачи.

– Температура воде је сада најбоља за пливање, око 18 степени целзијусових, савршена за тренинг. Више прија у пролеће него лети кад се због врућина претвори у бару, али бране нам и ми их слушамо... – коментарисали су мокри до голе коже изнова хитајући у језеро.