Матици подрињске писмености 180 лета

Рогачица код Бајине Баште – Некад прва и једина, матица народне писмености у пограничном подручју, „правитељствено училиште”. Данас са осам издвојених одељења, раширена по селима уз Дрину и испод Маљена, а међу најбољим у држави. То је основна школа у Рогачици, невеликом насељу на истоименој речици у бајинобаштанском крају, која ових дана навршава дугих 180 година постојања.

Давне 1832. године, кад је Србија стасавала, овде је смештено седиште Соколске нахије, па је, према тадашњим књажевским правилима, нахија морала добити и своју школу, училиште. Тако је Рогачица, окружена тада насељима с турским живљем, постала прво место у овом делу западне Србије где је основана српска школа. Временом, стасала је у центар писмености средњег Подриња, генерације мудрих глава извела на животни пут.

Бележе овде да је први учитељ био Антоније Михаиловић, а од његовог доба више од 200 учитеља и наставника, данас с дипломама професора, овде је учило ђаке. У новије време школа из Рогачице, која носи име Стевана Јоксимовића и одељењима покрива трећину општинског подручја (поред матичне, ту је и једно осморазредно у Бачевцима и седам четвороразредних), истиче се по успешном наставном раду и наградама на ученичким такмичењима, као и по ваннаставним активностима.

Последњих година њоме директорује Раде Јездић, добитник Светосавске награде, па је он свој радни елан и на остале овде пренео.– У прошлој години у матичној школи смо створили две дигиталне учионице са 30 компјутера, а рачунари и видео-бимови стигли су и у сеоске четвороразредне школе, у којима има ђака пешака. У школи у Рогачици смо реновирали мокри чвор, столарију, фасаду и друго, у Бачевцима променили кров и уредили двориште према Дрини, у Гвосцу реновирали школску зграду, у Јасику направили мали базен уз школу.

Поново је прорадила школа у Љештанском која је била привремено затворена, пошто је претходно у обнову њеног здања уложено око два милиона динара. Од прошле школске године обезбеђен је бесплатан аутобуски превоз за ђаке до кућа у појединим планинским селима. Наша школа има и свој Клуб спонзора кога чине њени бивши ђаци који су постали привредници и утицајни грађани.

А наша посебност је што у Љештанском имамо „Песничку градину”, део школског дворишта у коме сваке јесени добитници престижне „Рачанске повеље” засаде по једно дрво – наводи директор Јездић.

Успешан рад школе из Рогачице и ентузијазам њених радника, који неретко путују десетинама километара до удаљених села, примећен је и у Министарству просвете. Оно ју је недавно сврстало међу најбоље у Србији и уврстило у најужи списак кандидата за Светосавску награду.

Б. Пејовић