Србији су потребне реформе

Инвестициона клима у Србијии даље није у рангу Немачке, Британије или Швајцарске, али то не значи да у последњих десет година није било значајног напретка. Када погледам како је изгледало тржиште када је „Холцим” дошао у Србију 2002. године и како изгледа данас – напредак је очигледан. Простор за унапређење постоји и, пре свега, очекујемо да ефикасном интервенцијом држава не поставља оштре баријере о условима реализације постојећих и нових инвестиција. Зато је неопходно да се држава постави на тржишту као један од већих инвеститора са инфраструктурним пројектима који би обезбедили неопходну стабилност читавом тржишту, што је основа за каснији раст.

Ово у интервјуу за „Политику” каже први човек фабрике „Холцим” Густаво Наваро.Ова фирма је од 2002. године уложила више од 100 милиона евра на српско тржиште, и то упроизводњу и технологију, али и на побољшање услова и квалитета живота својих суседа.

Како оцењујете овдашње привредне прилике?

Чињенице да „Холцим” послује у Србији већ десет година, говори о нашој стабилној позицији на овом тржишту. Међутим, то не значи да је у Србији идеално пословати. Слободно могу рећи да тренутно у Србији влада пословна атмосфера у којој је сигурност у пословању на релативно незавидном нивоу. Упркос томе, са задовољством увек започињем дијалог, са потенцијалним, страним инвеститорима, истичући, да уколико долазе у Србију неопходно је да гледају дугорочно на све пословне прилике. Такође, већ дуже време залажемо се за структурне реформе, које би покренуле привредни и економски раст.

Како послујете у кризи?

Успели смо да правовременом реакцијом у обе године кризе задржимо очекивани ниво пословања, чак боље и од матичне компаније у Швајцарској. Томе у прилог говори и чињеница да смо се током 2011. нашли међу 15 најпрофитабилнијих компанија у Србији. Ниво производње цемента, бетона и агрегата (песка и шљунка) у току 2011. био је сличан оствареној у претходној години. После двогодишњег пада дошло је до стабилизације тржишта. Међутим, о резултатима пословања у 2012. можемо конкретније говорити тек на јесен, након грађевинске сезоне која тек сада почиње.

Колико је грађевинска индустрија погођена кризом?

Недостатак крупних инвестиција, као и смањена изградња у односу на преткризне године, најзначајнији су показатељи утицаја кризе на грађевинску индустрију. У Србији, у односу на исти период прошле године, затворено је више од 2.500 грађевинских фирми, а број запослених у овој области износи једва преко 70.000. Само током последње године дана без посла је остало око 20.000 запослених у грађевинском сектору. Иако је Србија важила за једину земљу у региону где је грађевинарство у сталном расту, у 2011, према подацима Завода за статистику, градња станова опала је 54 одсто. Према прогнозама, до краја 2012. године, појединим великим грађевинским фирмама прети стечај.

Да би се српско грађевинарство вратило на пут успеха потребно је у 2012. уложити велике напоре и од стране државе и од стране произвођача. Нове инвестиције су основни покретач, јер ова индустријска грана може да носи половину економског раста Србије. Тако би бар требало да буде, јер инвестиције крећу управо кроз грађевинарство.

Да ли и на које препреке наилазите у пословању?

Проблеми који отежавају функционисање грађевинске, па и сваке друге индустрије у Србији су, без сумње, неликвидност привреде и висока стопа незапослености. Са друге стране, нереално је очекивати да ће се овај проблем санирати све док је читава привреда оптерећена спорим бирократским процедурама и високим трошковима пословања. Отежавајућу околност у грађевинарству представља и сива економија. Претпоставке су да у Србији постоји око 30 одсто непријављених радника на градилиштима широм земље. Значајан проблем представљају и нарасли дугови према кооперантима, добављачима грађевинског материјала, сектору услуга и другим предузећима која су већ угашена. Наравно да и повећање рудне ренте на чак 350 одсто, на почетку ове године, директно угрожава грађевинску индустрију, поготово због чињенице да примарни произвођачи кроз цену својих финалних производа не могу да неутралишу ово поскупљење. Ово је био разлог што су страни инвеститори, који су уложили озбиљна средства и испуњавају све обавезе према држави, веома оштро реаговали на ту вест.

Јована Рабреновић