Враћен део „Танурџићеве палате”

Нови Сад – Агенција за реституцију донела јерешење којим је наследницима новосадског трговца, задужбинара и добротвора Николе Танурџића (Стари Бечеј, 1887 — Нови Сад, 1969)враћено деветлокала у улици Модене 1–3 у Новом Саду, у згради познатој као „Танурџићева палата“. Ово је мањи део вредне имовине коју потражује једанаесторо његових наследника, а до делимичног решења дошло је захваљујући сарадњи са Градским правобранилаштвом и ЈП „Пословни простор“, које је газдовало одузетим локалима.

Правни заступник породице Танурџић, али и Удружења заповраћај национализоване имовине у Новом Саду, адвокат Срђан Добросављев каже да овај пример разумевања градских власти и старих власника смерница у даљем решавању предмета реституције. Добросављев истиче да оваква сарадња никоме не иде на штету. Њоме се ни на који начин неугрожавају, нити ће се угрожавати, већ стечена права грађана, који су раније откупили такозване друштвене станове.

Никола Танурџић је потицао изсиромашне, али честите породице. Већ са 15 година отиснуо се у свет и за хлеб је зарађивао као обалски радник, прво у Будимпешти, потом у Бечу. Шегртовао је код чувеног трговца штофовима и крзном Антона Хибла, да би касније постао његов главни трговачки путник за Балкан. Пошто је зарадио први капитал, вратио се у домовину и оженио Рахилом из имућне куће Попића, са којом је у Новом Саду 1922. године основао фабричко стовариште штофова „Силесија“.

Животно дело Николе Танурџића крунисано је подизањем палате у Новом Саду која се протеже на три улице: Змај Јовину, Модене и Илије Огњановића. Изградњу пословно-стамбеног објекта на плацубивше пивнице „Минхен“поверио је пријатељу Ђорђу Табаковићу, а свечаном отварању 1934. године присуствовао је и краљ Александар Карађорђевић.

После Танурџићевог и Табаковићевог пута у Немачку, почела је доградња хотел „Рекс“, који је завршен 1941. године, тако да су први „гости“ били мађарски официри који су реквирирали објекат, а сам Никола у једној рацији окупаторске војске био претучен.

По завршетку рата, новекомунистичке власти су Танурџићу конфисковалесву имовину. Одузето му је 3.000 квадратних метара локала и 60 станова. Његов унук и имењак, који је на челу војвођанског Удружења за повраћај национализоване имовине, до данас је поседовао само један стан у „Танурџићевој палати“.

Наследник Никола Танурџић каже да је заиста велики посао био прикупити сву документацију неопходну за реституцију, али да је породица у то кренула још пре 22 године, тако да је спремно дочекала закон. На подручју Новог Сада налази се око пет хиљада оштећених, али у Удружењу процењују да ће тек једна трећина поднети захтев за враћање одузетог и позива их да буду активнији.

Законом је предвиђено да се имовина враћа натурално, али ако не постоји таква могућност примењиваће се и други модели. Партнерски однос са градом (Законом о јавној својини већи део имовине је са Републике Србије пренет на градове и општине) и јавним предузећима допринео би да кроз поступак поравнања стари власници брже дођу до одузетих непокретности.

Према речима директора новосадске канцеларије Агенције за реституцију Стефана Секулића,овој канцеларији једо сада предато више од 230 захтева којима се тражи повраћај имовине одузете по основу прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији и аката о подржављењу после 9. марта 1945. године. Он наглашава да ће Агенцијапружити подршку грађанима приликом подношења захтева, попуњавања образаца и прикупљања докумената.

----------------------------------------------

Добротвор Матице српске

Трговац Никола Танурџић био је добротвор Матице српске, а помагао је и Цркву, Соколску омладину, као и Новосадску трговачку омладину. Узпријатеља Милоша Ралетића, најзаслужнији је за подизање палате Новосадске трговачке омладине, преко пута зграде Владе АП Војводине (Бановине).

----------------------------------------------

Лоше знамење

Танурџић је један од најзаслужнијих за долазак краља Александра Карађорђевићау Нови Сад, на свечаност отварања и освећења зграде Новосадске трговачке омладине. Чаша из које је том приликом пио краљ сачувана је, по старом народном обичају, како би била бачена са новосаграђене „Танурџићеве палате“ приликом церемоније отварања.Иако је пала са велике висине, чаша се није разбила, што је у тадашњем Новом Саду протумачено као веома лоше знамење.