Застарело, дакле није постојало

Ниш – Нишлија Светомир Младеновић (66) већ пуних 15 година сваког радног дана одлази у Палату правде, где покушава да поврати бар део великог богатства које му је одузето 1992. године. Као власник ПП "Графос-комерц" увозио је у време санкција нафту из Бугарске за велике српске фирме, као што су врањски "Симпо", лесковачки "Југекспрес", "Екос" у Пећи, нишке фирме "Биљур" и "Ангропромет", грделички "Рад" и многе друге. У једној акцији нишке полиције на теретној железничкој станици у Поповцу, код Ниша одузето му је у новцу 27.500 марака и 2.000 швајцарских франака. Истога дана, 17. септембра 1992. године, заплењене су му и три цистерне са око 150 тона, или око 165.000 литара нафте, вредности од око 140.000 марака. Дизел гориво је одузето, иако је Младеновић имао све уредне папире, царинске декларације, отпремнице и фактуре, због наводно неплаћеног пореза.

Три дана касније цео "случај" прегледала је и финансијска полиција, и том приликом је утврђено да је документација ове нишке фирме у реду, али да писмене изјаве српских фирми – наручилаца – које су од Младеновића преузимале нафту, и које као корисници нафте за производњу или даљу продају, аутоматски ослобађају увозника од пореза на промет, нису комплетне и валидне. Затражено је да допуни документацију печатираним и уредним изјавама да би му, речено је, били враћени и новац и нафта.

Набавио је власник "Графос-комерца" све уредне папире од купаца, али да неће бити баш све лако Светомир Младеновић схватио је већ у децембру 1992. године, када му је уплаћена динарска противвредност одузетих марака и франака, али када му је истога дана финансијска полиција блокирала жиро-рачун предузећа све док крајњи купци не измире порез.

Иако су велике српске фирме платиле држави порез, Светомир Младеновић није добио своју нафту назад. Прошла је цела 1993. година, па за њом и наредна и све остале до 2007. године. За деценију и по, Светомир Младеновић је тридесетак пута добијао потврдне одговоре од државних органа да ће му све бити враћено, исто толико пута обраћао се и полицији, и финансијским, и пореским органима Србије, тужилаштвима и редовном суду. И свуда су на основу приложене документације говорили да је у праву и да ће све бити у реду... Све донедавно.– Покренуо сам пре неколико година пред Општинским судом поступак да ми се, сходно закону и утврђеним чињеницама, врати одузета нафта. Давно сам као власник фирме и појединац ослобођен сваке одговорности, и кривичне и прекршајне, јер је утврђено да нисам прекршио закон, и сматрао сам да због одуговлачења оних који треба да изврше повраћај нафте, или противвредност у новцу, суд пресуди и тиме убрза окончање поступка. Уместо тога недавно сам добио решење којим се одбацују сви моји захтеви са образложењем да је цела ствар застарела. Нисам просто могао да верујем. За 15 година свих настојања и покушаја да вратим своје, да ми држава рефундира у оно, али и ово време баснословно богатство, уложио сам целога себе да дођем до правде. Морао сам да продам стан и кућу да бих измирио дугове за ту нафту, фирму сам угасио, четрдесетак радника је отишло из ње и нашло други посао, а породица и ја смо доведени буквално до просјачког штапа – испричао нам је Светомир Младеновић.