Које муке муче наше докторанде

Иако већина младих научника не види перспективу у Србији, они ипак не би напустили своју земљу. Они који би отишли у иностранство, то би урадили пре свега зато што су овде слабе могућности за посао, ниске плате и лоши услови за рад. Они кажу да им више од половине стипендије одлази на школарину, па морају да потраже додатни посао или да живе на терет родитеља. Својим професорима замерају што се потписују на њиховим радовима иако нису учествовали у њиховој изради и кажу да је сујета ментора велика препрека њиховом усавршавању.

Ово су само неки од одговора младих научника који су учествовали у редовној, годишњој анкети Удружења студената докторских студија и младих истраживача Србије. На питања је одговарало око 600 докторанада са државних факултета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, али и са приватних универзитета „Унион” и „Мегатренд”.

– У односу на претходну анкету види се помак, али је он јако мали. Потребна нам је озбиљна реформа докторских студија. Оно чему тежи Европа јесте да млади научници буду препознати као професионалци, да буду запослени и да им иде пензионо и здравствено осигурање и остале бенефиције, да имају неку сигурност током истраживања, а не да сада неко докторира у тридесетој, а да нема ни дан радног стажа – каже за наш лист Слободан Радичев, са Факултета техничких наука у Новом Саду и председник удружења.

Он је недавно напунио 30 година, пре две недеље је постао отац. Каже и да већина докторанада има проблем да заснује породицу не само због финансијске неизвесности већ и зато што држава нема систем подршке породици током мобилности младог научника. Тај проблем је, по његовим речима, решила једино Норвешка.

Радичев је управо изабран и за председника EURODOC-а, европског удружења које окупља више од милион и по младих истраживача, што је први пут да је на ову функцију изабран неко ко долази из земље која није члан ЕУ.

– Исте муке муче и докторанда у Србији и колегу у Шпанији или Немачкој, само су наше муке много веће. Најбоља ситуација је у нордијским и земљама Бенелукса. Код нас је проблем и то што млади истраживачи немају могућности одласка у иностранство и на међународне скупове, а проблем су и „невидљиви” ментори – каже наш саговорник и додаје да су млади истраживачи преоптерећени, јер уз све држе и вежбе, предавања, баве се администрацијом.

Према неким подацима, на докторским студијама у Србији тренутно је око 5.000 академаца (око 300 на приватним универзитетима), а највише у области техничко-технолошких (35 одсто) и друштвено-хуманистичких наука (29 одсто).

Ево како по њиховим одговорима изгледају докторске студије у Србији: 63 одсто сматра да предавања која похађају нису на довољно високом нивоу, а 57 одсто признаје да се настава не одржава редовно. Наставни кадар, по њиховом мишљењу, јесте заинтересован за квалитет докторских студија, а задовољни су и приступом стручној литератури.

Међутим, на питање „Како оцењујете услове за ваш истраживачки рад”, 84 одсто испитаника је одговорило да су они осредњи или лоши. Са ментором се 30 одсто састаје ређе од једном месечно, сваки дан само 17 одсто, а два, три пута месечно – 13 одсто њих.

За школовање на годишњем нивоу већина издваја између 100.000 и 200.000 динара, а 12 одсто плаћа и више од тога. Већина током студија није примала стипендије.

Иако велика већина младих научника сматра веома битним студијски боравак у иностранству и учешће на међународним скуповима и семинарима, мање од половине њих је имало и искористило ту шансу. Само 17 одсто њих је учествовало или учествује у неком научном међународном пројекту, а нешто је боља ситуација код објављивања радова у међународним часописима (49 одсто). У просеку, сваки студент је објавио пет радова.

На питање шта би побољшало квалитет наставе на докторским студијама, 57 одсто је рекло – однос са ментором, 53 процената – бољи материјални статус, већа могућност боравка у иностранству (52 одсто), као и већа истраживачка самосталност.

Радичев напомиње да се Нацрт стратегије развоја образовања само овлаш бави докторским студијама и додаје да се много очекује од новог пројекта „Темпус”, који ће се бавити реформом овог сегмента високог образовања у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Докторске студије у статистици

– 64 одсто сматра да у Србији не постоји перспектива за младе научнике

– 76 одсто докторанада је рекло да нису до сада боравили у иностранству

– 24 одсто научника не плаћа школовање на последипломским студијама

– 31 одсто каже да ментор не учествује или учествује врло мало у изради докторског рада и радова

– половина студената не учествује у настави