Аграрни појас од Блока 45

Кад се пољопривредно газдинство зове „7. јули”, па је још смештено у Улици маршала Тита, стиче се утисак да је на тамошњим ораницама време стало. Варљива „топонимска” представа руши се чим се закорачи у главни круг ратарско-сточарског добра Пољопривредне корпорације „Београд” у Јакову. Беспрекорно чисто двориште, оплемењено декоративним садницама краси простор испред свеже окречених црвених барака – „главног штаба” највећег имања у највећем српском аграрном комбинату. У једној од њих је и радно место Небојше Савића, руководиоца газдинства, који упознаје екипу „Политике” са подацима о „парохији” којом руководи.

Имање „7. јула” простире се дуж Саве, од излаза из новобеоградског Блока 45 до обреновачке термоелектране. Заузима 4.000 хектара. Опслужује га 120 људи који, према Савићевим речима, гаје пшеницу, кукуруз, шећерну репу, соју, семе... И то прилично успешно.

– Ове сезоне имали смо 605 хектара под шећерном репом. Толику посејану површину не памте ни многи старији радници. Успели смо да „истерамо” и 130 хектара уљане репице. Са том културом проблема је било у целој Србији, па многима није остао ни хектар под репицом – каже Савић.

Ратарске културе, додаје он, пласирају се на неколико адреса: семенска производња шаље се у Центар за дораду семена ПКБ-а, кукуруз и пшеница одлазе у фабрику сточне хране истог комбината, а понешто је намењено и комерцијалној продаји. Сунцокрет и соју купују уљаре. Што се сточарства тиче, на три фарме узгајају се овце, јунад и јагњад. Једна је у Бечмену, али ће се ускоро затворити јер ће изградњом нове обилазнице, која ће покрај ње пролазити, бити нарушени услови за узгој. Остале две су у Сурчину.

Сточни фонд продаје се кланичној индустрији и директним потрошачима. Претходних месеци грла су извожена и у Израел. А и грађани могу да дођу на ово добро и пазаре јагањце „из прве руке”.

– Понекад зависи од тежине коју купац хоће да ли ће одмах бити услужен или ће морати да мало чека. Ако, на пример, наши ветеринари желе да сачувају грла која задовољавају потребе квалитета за нашу даљу производњу, онда ћемо купцу дати прво наредно исте тежине које „претекне” – наглашава Савић.

У тову је тренутно 680 јунади. Ту је и око 1.700 јагњади и оваца, које се гаје на фарми у Сурчину. Ових дана су на испаши, под будним оком Станише Милчића, ветеринара. То је „летњи режим” исхране. А кад зазими, на јеловнику су сено и концентрат. Да грла не побегну, чува их „чобаница”. Наводници нису случајни, јер није реч о пастирици са штапом која тера овчице, већ о заштитној огради кроз коју пролази струја од 12 волти. Када искусе струјни „ударчић”, уверава Милчић, животиње стекну условни рефлекс, па више и не прилазе „чобаници”.

----------------------------------------------

Кад затреба, ту су и авиони

На газдинству „7. јули” постоји и пољопривредна писта за два авиона којима „ПКБ авијација” прихрањује и штити из ваздуха ратарске културе. У плану је да ускоро буде комплетиран и хангар, како би летелице могле да се снабдеју свиме што им је потребно.

– Тако ће авиони моћи да остану код нас неколико дана док не заврше посао. Сада, кад заврше једну етапу, морају да се врате на матични аеродром у Ковилову, под условом да имају временске услове за повратак – истиче Небојша Савић.

----------------------------------------------

Засејане културе (у хектарима)

1.100 кукуруз
900 пшеница
600 шећерна репа
450 соја
250 јечам
180 семенска производња
150 сунцокрет
130 уљана репица

Број грла
1.700 оваца и јагњади
680 јунади