Agrarni pojas od Bloka 45

Kad se poljoprivredno gazdinstvo zove „7. juli”, pa je još smešteno u Ulici maršala Tita, stiče se utisak da je na tamošnjim oranicama vreme stalo. Varljiva „toponimska” predstava ruši se čim se zakorači u glavni krug ratarsko-stočarskog dobra Poljoprivredne korporacije „Beograd” u Jakovu. Besprekorno čisto dvorište, oplemenjeno dekorativnim sadnicama krasi prostor ispred sveže okrečenih crvenih baraka – „glavnog štaba” najvećeg imanja u najvećem srpskom agrarnom kombinatu. U jednoj od njih je i radno mesto Nebojše Savića, rukovodioca gazdinstva, koji upoznaje ekipu „Politike” sa podacima o „parohiji” kojom rukovodi.

Imanje „7. jula” prostire se duž Save, od izlaza iz novobeogradskog Bloka 45 do obrenovačke termoelektrane. Zauzima 4.000 hektara. Opslužuje ga 120 ljudi koji, prema Savićevim rečima, gaje pšenicu, kukuruz, šećernu repu, soju, seme... I to prilično uspešno.

– Ove sezone imali smo 605 hektara pod šećernom repom. Toliku posejanu površinu ne pamte ni mnogi stariji radnici. Uspeli smo da „isteramo” i 130 hektara uljane repice. Sa tom kulturom problema je bilo u celoj Srbiji, pa mnogima nije ostao ni hektar pod repicom – kaže Savić.

Ratarske kulture, dodaje on, plasiraju se na nekoliko adresa: semenska proizvodnja šalje se u Centar za doradu semena PKB-a, kukuruz i pšenica odlaze u fabriku stočne hrane istog kombinata, a ponešto je namenjeno i komercijalnoj prodaji. Suncokret i soju kupuju uljare. Što se stočarstva tiče, na tri farme uzgajaju se ovce, junad i jagnjad. Jedna je u Bečmenu, ali će se uskoro zatvoriti jer će izgradnjom nove obilaznice, koja će pokraj nje prolaziti, biti narušeni uslovi za uzgoj. Ostale dve su u Surčinu.

Stočni fond prodaje se klaničnoj industriji i direktnim potrošačima. Prethodnih meseci grla su izvožena i u Izrael. A i građani mogu da dođu na ovo dobro i pazare jaganjce „iz prve ruke”.

– Ponekad zavisi od težine koju kupac hoće da li će odmah biti uslužen ili će morati da malo čeka. Ako, na primer, naši veterinari žele da sačuvaju grla koja zadovoljavaju potrebe kvaliteta za našu dalju proizvodnju, onda ćemo kupcu dati prvo naredno iste težine koje „pretekne” – naglašava Savić.

U tovu je trenutno 680 junadi. Tu je i oko 1.700 jagnjadi i ovaca, koje se gaje na farmi u Surčinu. Ovih dana su na ispaši, pod budnim okom Staniše Milčića, veterinara. To je „letnji režim” ishrane. A kad zazimi, na jelovniku su seno i koncentrat. Da grla ne pobegnu, čuva ih „čobanica”. Navodnici nisu slučajni, jer nije reč o pastirici sa štapom koja tera ovčice, već o zaštitnoj ogradi kroz koju prolazi struja od 12 volti. Kada iskuse strujni „udarčić”, uverava Milčić, životinje steknu uslovni refleks, pa više i ne prilaze „čobanici”.

----------------------------------------------

Kad zatreba, tu su i avioni

Na gazdinstvu „7. juli” postoji i poljoprivredna pista za dva aviona kojima „PKB avijacija” prihranjuje i štiti iz vazduha ratarske kulture. U planu je da uskoro bude kompletiran i hangar, kako bi letelice mogle da se snabdeju svime što im je potrebno.

– Tako će avioni moći da ostanu kod nas nekoliko dana dok ne završe posao. Sada, kad završe jednu etapu, moraju da se vrate na matični aerodrom u Kovilovu, pod uslovom da imaju vremenske uslove za povratak – ističe Nebojša Savić.

----------------------------------------------

Zasejane kulture (u hektarima)

1.100 kukuruz
900 pšenica
600 šećerna repa
450 soja
250 ječam
180 semenska proizvodnja
150 suncokret
130 uljana repica

Broj grla
1.700 ovaca i jagnjadi
680 junadi