"Глобусова" магла о "Политици"

У последњем броју загребачког "Глобуса" објављен је одговор Мирка Илића под насловом "Ја сам амерички дизајнер", као одговор на текст "Дизајнер за продају магле" Дениса Куљиша у претходном броју листа. Илић на две странице по тачкама (укупно 32) побија Куљишеве тврдње о свом лику и делу те редизајну "Политике" речима да је Куљиш ту навео "низ лажи". Илић Куљишеве опаске о себи да је уметнички "као Србин неприхваћен у Загребу и Хрватској" демантује изјавом да је свима који га знају јасно да му је било какво наглашавање националног осећања и етничког порекла страно. Уз то Илић упозорава "Глобус" да се "главна уредница "Политике" зове Љиљана Смајловић, а не Биљана", а да је "генерални директор Срђан Јанићијевић, а не Јаничијевић", те да "није ликвидирао осниваче ("Политике") сигурније од аустријског танета", пошто о томе хоће ли имена оснивача бити у глави листа или не – "не одлучује дизајнер већ редакција".

Даље, Илић упозорава и на нетачну Куљишеву тврдњу да "поштени, старински листови своју готицу не мењају столећима" јер је један од најпознатијих и најугледнијих светских листова "The New York Times" мењао своју главу неколико пута, последњи пут пре 15 година када је уведена "прочишћена, лајт верзија логотипа", а исто је урадио и "International Herald Tribune". Нетачна је и Куљишева тврдња да је пројекат редизајна "Политике" у Београду водио један Илићев заменик јер је "пројекат редизајна дневног листа ’Политика’ спровео арт директор ’Политикиних’ издања Борут Вилд са својим тимом, графичким дизајнерима Оливером Батајић и Ведраном Ераковићем, те графичка редакција листа". Потпуна је измишљотина и Куљишев навод да је Илић "хтео и главу ("Политике") да промени у латиничну", уз остале "стручне" Куљишеве коментаре о "балканској купусари" чији су ступци после редизајна "нечитљиви"; нетачно је и да је Илић укинуо наднаслове и поднаслове, јер су лидови у новом изгледу "Политике" чак и продужени.

Илић се подсмева и Куљишевој оцени о улози фотографија јер "он прво тврди да у Илићевој концепцији нема места за новинску фотографију", а затим да визуелни материјал "истиче преко сваке мере", обашка што фотографије бира према "атрактивности".

"А како се иначе фотографије у новинама бирају – по неатрактивности? Фотографија у новој ’Политици’ није потцењена, напротив, има је и више, веће су и боље пласиране него раније. Како би се квалитет и третман фотографије у листу унапредио, однедавно је на месту уреднице фотографије запослена позната Горанка Матић", упозорава Илић. У другом делу писма аргументује произвољност и нетачност бројних Куљишевих тврдњи о Илићевом успону, почев од Куљишевих наопаких навода о Илићевом првом запослењу и уопште каријери, с нагласком да нису тачне ни тврдње да у новинама за које Илић ради преовлађују цртежи уместо фотографија, све до злонамерних и погрешних података о цени редизајна "Глобуса"...

Осврнуо се и на Куљишево чепркање по свом приватном животу. Куљиш је, како би оцрнио Илића, написао да је он "живео с мамом у некој беди од куће на периферији". Илић одговара: "Од 1975, када сам почео озбиљније зарађивати – изнајмљивао сам стан. Дотад сам живео с мамом у стану у ’лименкама’ у Боронгају. Откад је сиромаштво грешка, а бити марљив и амбициозан негативна карактеристика?" Да Куљишев мотив писања у "Глобусу" није било обавештавање хрватске публике о редизајнираној "Политици", већ патологија, тачније завист, упућује Илићево набрајање осталих неистинитих навода, између осталог и да му "на професионалном путу није могла помоћи ни жена из доста богате фамилије".

"Занимљива је тај Куљишев ’indecent obsession’ богатством", одговара Илић, и додаје: "Иначе, ако то има икакве везе, мајка моје супруге је домаћица, а отац занатлија са једним стално запосленим." На крају писма Илић негира и да је икада рекао да "у Хрватској не може радити, јер ту није признат, па као Србин није сврстан у антологију стрипа која је наводно публицирана".

"Колико знам, последњих 10 година у Хрватској није изашла никаква антологија стрипа, па тако ни нека из које бих био искључен. Разлог због којег може бити тешко радити у Хрватској јесу људи са ставовима попут Куљишевих, а не порекло", закључује из Њујорка Мирко Илић.