Сиромашно свако пето дете у Србији

Око 300.000 деце у нашој земљи живи у сиромаштву. Малишани који су највише погођени немаштином углавном живе у великим породицама и руралним срединама, нарочито у југоисточној и западној Србији, а најугроженијој групацији припадају ромска, избегла и расељена деца, подаци су студије "Стање деце у Србији 2006. године – сиромаштво и социјална искљученост", коју су заједно припремили Републички завод за статистику, Савет за права детета Владе Србије и Канцеларија Уницефа у Београду. Ан Лис Свенсон, директорка Канцеларије Уницефа за Србију, Црну Гору и Хрватску, рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре да око 155.000 деце у Србији живи у породицама које дневно троше 2,4 долара, а приближно 155.000 деце живи испод те линије сиромаштва. У најгорој ситуацији налазе се ромска, избегла и расељена деца, односно деца која живе у установама социјалне заштите.

"Више од 80 одсто деце која живе у ромским насељима је сиромашно и због неухрањености, болести и глади четири пута више ромске деце заостаје у развоју у односу на национални просек. Свако седмо ромско дете живи у картонској или лименој кући, готово свако треће дете старијег узраста пуши, а скоро трећина деце основношколског узраста уопште не иде у школу. Само 13 одсто ромске деце завршава основну школу, а свега четири одсто њих иде у средњу школу. Стопа смртности одојчади и деце до пет година старости три пута је већа у ромској популацији у односу на национални просек", закључила је Ан Лис Свенсон.

Статистичка занимљивост гласи да најсиромашнија домаћинства у Србији више троше на дуван него на образовање деце. Свега девет одсто деце која живе у најсиромашнијим породицама похађа предшколске установе, они чешће одустају од основног образовања, а скоро две трећине њих уопште не иде у средњу школу. Свака пета девојчица која одраста у екстремном сиромаштву удаје се пре навршене 18. године, а неухрањеност и заостајање у расту забележено је код петине најсиромашније деце.

– Према званичним подацима, око 6.000 деце са сметњама у развоју прима туђу негу и помоћ, а још 760 њих живи у установама. Ово истраживање такође је показало да ова деца нису адекватно укључена у здравствени и образовни систем и да су изложена социјалној изолацији, а родитељи те деце најчешће су препуштени сами себи и немају адекватну подршку државе. У систему социјалне заштите налази се и око 7.500 деце без родитељског старања – у институцијама живи око 1.700 њих, а у хранитељским породицама одраста око 3.000 деце. Уницефова студија упозорава да деца која живе у установама показују знаке успореног развоја, неуролошке поремећаје и проблеме у емоционалном везивању, а одсуство породичне бриге повећава шансу за асоцијално понашање и делинквенцију – упозорила је Весна Пиперски-Туцаков, државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику.

Подаци изведени из ове студије говоре да већина родитеља у Србији сматра да је батина из раја изашла – 40 одсто родитеља предшколске деце изјавило је да је ударило дете у недељи која је претходила истраживању. Насилном понашању наставника изложена је трећина деце у Србији, а четвртина школараца трпи малтретирање својих школских другара.