Забрањена „Свечана слика” поново пред публиком

Фотографија са свечане вечере коју је у част Титове посете организовала холандска краљица Јулијана у краљевској палати у Амстердаму, на којој се у средини налазе Тито и Јованка, док су поред њих домаћини а у другом реду принцезе Беатрикс и Маргарета са својим супружницима,објављена је 1970. године у дневној штампи и сама по себи није изазвала посебну пажњу јавности. Неколико година касније управо супротно десило се са делом којем је она послужила као предложак – радом Миће Поповића „Свечана слика”, које ће београдска публика после дужег времена имати прилику да види током Ноћи музеја, 19. маја, у Националној галерији у Доситејевој улици, где ће то бити и једини изложени експонат.

На дан када је 1974. требало да буде отворена поставка чији је део била управо ова слика десио се преседан – управа Културног центра Београда, после притисака власти, изложбу је „одложила”. Многобројни посетиоци, који су се окупили да би присуствовали отварању, остали су испред затворених врата КЦБ-а. А ево и зашто.

 „Свечана слика”, великих димензија, која одише луксузом и раскоши владајуће елите, налазила се у централном делу галерије. Око ње су у круг били распоређени призори из тематског циклуса о гастарбајтерима, сцене које приказују раднике са несрећним, збуњеним и уморним изразима лица у чекаоницама и у возовима, мртве природе са устајалим хлебом. Преко пута „Свечане слике”, како објашњава Никола Кусовац, историчар уметности, налазило се дело на којем је приказана, ни мање ни више, него породица мајмуна.

– Сама „Свечана слика”, није била спорна али је био споран контекст у који је тада постављена, што је било у складу са ставовима Миће Поповића, још 1967. проглашеног за дисидента, али не и у складу са ставовима Комунистичке партије. Његов став према актуелној политичкој стварности Србије овим је постао јасан. У очима представника власти који су током постављања слика обишли КЦБ, изложба је постала провокативна и опасна – присећа се Кусовац.

Остатак модела по којем су се решавале сличне ситуације свима је познат. Уметник, који открива скривену страну система, опасан је по режим. Треба брзо интервенисати. О целом случају обавештена је и тадашња влада.  Поповић је, потом, одбио сваки компромис и није прихватио предлог да се са зида уклони слика са Титовим ликом, рекавши тада да призори које је одабрао чине јединствену целину коју је недопустиво нарушавати.

Слика је, према речима Мирослава Родића, директора Националне галерије, данас део приватне колекције фирме „Atlas group” и екипа „Политике” ексклузивно је имала прилику да је фотографише. Оно што је чини различитом од новинске фотографије по којој је урађена јесу присуство боје као и незнатно увећање фигура, док је распоред особа идентичан. Централно место композиције заузима Титова фигура, што је, како кажу познаваоци, први пут да је Мића Поповић увео лик недодирљивог маршала, и то у години када је Тито проглашен за доживотног председника СФРЈ.

Како објашњава извор „Политике”, овај догађај једини је пример потпуног отказивања изложбе од стране комунистичке власти у Југославији. У ликовном стваралаштву познате су још само две забране изложбе слика Милића од Мачве, прва у Београду 1962. и друга у Сремским Карловцима 1986. Разлика је у томе што су његове изложбе забрањене дан после отварања, док је Поповићеву изложбу видело само неколико најближих пријатеља, и то у строгој тајности.

После одлуке да изложба дефинитивно неће бити приказана јавности, слике су враћене уметнику а „Свечана слика” први пут је била изложена тек 1989. године, и то у Бијељини, у галерији „Миленко Атанацковић”. Дело је у Београду могло бити виђено тек после смрти аутора, и то 1997. године, у Центру за културну деконтаминацију, у Павиљону Вељковић.