У Србији нема затроване хране

чији је увоз забрањен у Хрватској и државама Европске уније.    

Још у марту у хрватским медијима објављено је саопштење тамошњег министарства пољопривреде о опасним производима који ће се убудуће строже контролисати, а на тој листи било је доста увозног поврћа и воћа из Азербејџана, Гане, Доминиканске Републике, Индије, Бразила, Узбекистана. Поједини домаћи медији, везујући се за ову стару информацију, упозорили су да би ти пољопривредни производи могли да заврше, ако већ нису, на тржишту Србије.

Према сазнањима „Политикиног” „Потрошача” у прва три месеца ове године на српским границама остало је око 100 тона свежег воћа и поврћа из различитих земаља. Како сазнајемо, захтеви увозника су одбијени из различитих разлога, а углавном јер су намирницама недостајале декларације или су производи имали вишак воде или је у њима било примећено присуство инсеката. 

– Контролишемо све пошиљке на граници и демантујемо овакве непроверене информације. У првом кварталу поднето је 3.149 захтева за увоз 85.879 тона свежег воћа и поврћа. Само у четири случаја (107 тона), захтеви увозника су одбијени – кажу у Управи за заштиту биља у Министарству пољопривреде.

Важније питање је због чега у Србији не постоји пракса да се овакви подаци јавно објављују, као што је то случај у Хрватској. Према новој пракси, Министарство пољопривреде Хрватске у „Народним новинама”, пандану нашем Службеном гласнику, објавило је листу доказаних или потенцијално опасних производа, а на основу Уредбе Европске уније о „повећаном броју контроле увозне хране неживотињског порекла”. Овакво упозорење је стигло, јер је контролама у државама ЕУ утврђено присуство повећане количине пестицида и токсина, као и појединих недозвољених боја у неким пошиљкама поморанџи, кикирикија у зачинима, одређеним врстама паприка, семенки лубенице из различитих земаља, од Кине до Тајланда.    

– Фитосанитарна инспекција контролише сваку пошиљку, односно сву храну биљног и мешовитог порекла из увоза, за коју је поднет захтев увозника, и из тог разлога у Србији не постоји Листа ризичне хране као у Хрватској – наглашавају у овој управи.

При сваком увозу испитују се основни параметри безбедности хране (квалитет, присуство тешких метала и пестицида, микробиолошка и испитивање присуства микотоксина), али додатна испитивања присуства ГМО, радиоактивности и слично. Уколико храна која се увози у Србију не испуни прописане услове, налаже се забрана увоза и таква храна не доспева на наше тржиште, тврде надлежни.

У првом тромесечју 2012. године поднет је 8.681 захтев за увоз 178.261 тону хране. Ради испитивања узето је 14.545 узорака хране и издато је 32 решења о забрани увоза 185,5 тона хране која није испуњавала прописане услове у погледу безбедности. Нешто више од једног процента.

– Најчешћи узрок неисправности хране било је присуство плесни, тешких метала и пестицида. Треба напоменути да се не ради о свежем воћу и поврћу”, кажу наши саговорници.

Највише и најчешће увози се воће и поврће, производи од воћа и поврћа, вино, сирова кафа, производи од кафе, печурке и производи од печурака и то из Македоније, Турске, Грчке, Италије, Шпаније, Холандије, Пољске, Црне Горе, Словеније, Швајцарске, Русије и Белгије. На овој званичној листи, нема Гане, Доминиканске Републике, Јужноафричке Републике, Индије…