Битка за децу равна борби за Космет

У Србији се годишње роди око 80.000 деце, а умре између 103.000 и 105.000 људи. Сваке године има нас 25.000 мање. До пре десет година у породилиштима Србије рађало се годишње око сто хиљада беба, а данас смо, како кажу статистичари, на нивоу европског просека: Српкиња, данас рађа као Францускиња или Немица – 1,62 детета. Доцент др Александар Љубић, гинеколог и помоћник директора Института за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије и члан Комисије за вантелесну оплодњу, каже да је борба за свако дете, односно против "беле куге" за државу важна колико и борба за територију, равна је борби која се ових дана води за Космет.
– Број деце која се рађају у једној земљи не зависи само од економског стања. Много више деце долази на свет у Азији или Африци. Наравно, жене се данас много више школују, запослене су и само у односу на последњих 10 година старост прворотке се продужила за годину дана. Код нас жена своје прво дете данас у просеку рађа са 26 година, а само деценију раније је то било са 25 година – наводи др Љубић.

Он додаје да би код нас било неопходно да се подстакне и помогне да жена има више од два детета да би се очувала популација, да бисмо опет имали бар 100.000 новорођене деце годишње. Јер, како каже др Љубић, "док има људи, има и земље, а ми смо суштински, биолошки јак народ, који у Првом светском рату изгубио четвртину свог мушког становништва, а ипак опстао".

Гинеколози су се, последњих година, међутим, окренули паровима који желе а не могу да имају децу, односно који имају мањи или већи проблем са стерилитетом. Само на први поглед изгледа нелогично да се не баве више оним женама и паровима који су здрави и који могу да имају децу.

– У Србији живи 1.800.000 жена у репродуктивном периоду, значи, у доби када могу да имају децу, али оне имају своје планове. Држава може да обећава да ће бити боље, да поставља билборде с порукама "имајте децу" или "породица је лепа", али од оних парова који могу а неће да имају децу – нема вајде. Гинеколози су ту немоћни: ни уз најбољу психолошку подршку не могу да одговоре жене које су одлучиле да абортирају. Уосталом и не треба утицати на ову одлуку жене – наводи др Љубић.

Прошлогодишња одлука да држава за 1.000 парова обезбеди бесплатну вантелесну оплодњу, по тврдњи др Љубића, први је, али велики корак. После деценије борбе и многих састанака са лекарима, политичари су схватили да држава има дужност да помогне људима који желе потомство. Др Љубић каже да ништа не вреде обећања да ће држава повећати примања за 500 евра, па ће онда свако ко жели моћи да има дете, када реално то зависи од економије. Зато држава може конкретним мерама да помогне лечење стерилитета.

– У Србији има око 200.000 парова који се лече од стерилитета, значи сваки седми, осми пар има неки проблем. Први корак је, према могућностима, да се вештачка оплодња омогући за 1.000 парова и одатле очекујемо око 250 до 300 трудноћа. То је европски просек. Лако је израчунати да тако онда једно дете "кошта" 10.000 евра. Пошто деца нису лубенице на пијаци, па да се ценкамо, а без лубеница и можемо, али без деце ова земља више не може, мора да се зна да ниједно дете нема цену. Да би дете стигло на свет потребан је тимски рад високоедукованих људи и огроман труд, али бар знамо – добићемо децу, биће нас више – убедљив је др Љубић.

Биологија је, подсећа наш саговорник, жену припремила за потомство већ у 20. години, али материнство се данас одлаже. Велики је проблем што у Србији данас просечна жена која лечи стерилитет има 39 година. Доктор каже да је то зато што о родитељству парови размишљају много касније, као и због тога што женама прође драгоцено време у тражењу неких алтернативних начина зачећа, уместо да у правом тренутку потраже ефикасно лечење. Нажалост, стерилитет се теже лечи што су људи старији, па је данас много краћи период када лекари паровима саветују да се обрате за помоћ. То је, каже наш саговорник, већ после годину дана заједничког живота, али додаје да је, нажалост, код нас ниво здравственог образовања недозвољено низак и, занимљиво је, није у складу с нивоом општег образовања. Тако, стерилитет неће проћи сам од себе, а, са друге стране, данас је овај проблем у великој мери излечив и зато људи морају да имају идеју да се боре за себе и за своје потомство.

Осим тога, други корак јесте да држава настави опремање лабораторија и клиника у којима ће помоћи паровима који желе децу, јер без тога овај важан подухват неће моћи да се изведе само у три клинике за целу Србију.