У потрази за грађанском храброшћу

Познато је да сам велики издајник свега. У Србији ту титулу нисам успео да добијем када сам радио своју представу „Кукавичлук” у Суботици, али можда ћу ту етикету добити после представе „Зоран Ђинђић”. Не бих откривао никакaв садржај јер мислим да и није толико важан. Важнија је врста социјалног геста који се ради са овом представом. У потрази за грађанском храброшћу које данас, на жалост у Србији нема претерано, мислим да је Атеље 212 показао храброст зато што је одлучио да представу „Зоран Ђинђић” уврсти у свој репертоар...

Овако је јуче хрватски редитељ Оливер Фрљић најавио свој нови провокативни ауторски пројекат „Зоран Ђинђић” који је у протекла два месеца под „велом тајности” радио у Атељеу 212. Премијера ове представe, која је од саме најаве побуђивала изузетну пажњу, биће у петак увече, 18. маја у 20 часова у Атељеу 212.

Представом „Зоран Ђинђић” уједно ће бити отворен трећи фестивал позоришне игре „Муцијеви дани”. Драматург је Бранислава Илић, сценограф Марија Калабић, костимограф Сандра Деканић, композитор Ирена Поповић, а асистент редитеља Никола Љуца. У глумачкој екипи су: Феђа Стојановић, Бранислав Трифуновић, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловић, Тања Петровић, Милан Марић, Милош Тимотијевић и Тамара Крцуновић. У програму представе цитиран је Брехт: „Најгора од свих врста неписмености јесте политичка неписменост. Политички неписмена особа не чује, не говори, нити учествује у политичким дешавањима. Она не зна да трошкови живота, цена пасуља, рибе, брашна, станарина, ципела, лекова, зависи од политичких одлука...”

Оливер Фрљић сматра извесном врстом предности када је рад на представи „Зоран Ђинђић” у питању то што није био ту док су се добро познате ствари догађале, о којима је обавештаван посредно јер није острашћен на начин на који људи јесу овде.

– У српском друштву, чини ми се, данас постоје две парадигме о Ђинђићу: пљувачка, која негира било шта што је он направио и која је кроз различито медијско обраћање радила све да умањи оно што је Ђинђић реално направио. Друга је она која ради на његовој глорификацији, некритичном стварању култа његове личности. У свом раду сам покушао да заобиђем и једну и другу парадигму и настојао сам да проговорим сценским језиком који мислим да је адекватан за то – објашњава интригантни редитељ и додаје:

– Представа „Зоран Ђинђић” полази од атентата на поменутог трагично настрадалог премијера, али посредно покушава да проговори и о Србији данас и различитим хипотекама које то друштво носи.

Једна од тих хипотека, свакако је и атентат на Зорана Ђинђића. Додатна чињеница јесте то да у том погледу ништа друго није урађено, осим што су директни извршиоци тог убиства ухваћени. Мислим да је то срамота за једно друштво, било да је реч о Хрватској, Босни или Србији. Наша представа јесте једна врста подсећања институцијама и грађанима ове земље, шта би требало радити, како би требало бити. Мислим да грађани ове земље немају ни у једној постојећој политичкој опцији своје аутентичне представнике. Што је друштво више деполитизовано, мислим да треба више радити политичко позориште, јер заправо театар и неке друге гране уметности могу преузети ту функцију коју евидентно не раде институције које су задужене за то, а које кроз наше порезе плаћамо – каже Фрљић.

Велики број глумаца, како сазнајемо, одбио је да учествује у најновијем пројекту Оливера Фрљића „Зоран Ђинђић”. Ево како је рад на поменутој представи прокоментарисао искусни Феђа Стојановић:

– Реч је о политичком театру који се дуго година није појављивао на овим просторима. Појављивале су неке искрице политичког театра које су више миловале. Ова заправо удара право у стомак. Не могу да се одупрем утиску да су многе колеге одбиле сарадњу са Фрљићем. Дефинитивно сам сигуран да они или нису показали храброст да уђу у нешто потпуно друго од онога што је уобичајено за наше позориште, или су показали невероватно незнање. Сада када гледам ове младе људе, поносам сам што сам у овом тиму.