Зашто је здравство Србије на европском дну

После вести да здравство Србије заузима последње место у Европи, која нам је стигла из Европског парламента у Бриселу, могли су се чути различити коментари – од неверице до потврде да је наше здравство у веома тешком стању.

Здравство Србије оцењивано је у пет области – поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, превенција и доступност услуга које се пружају, као и фармацеутска средства која добијају болесници. Од 1.000 могућих поена, Србија је добила најмање – 451 (највише Холандија 872), док су Хрватска, Словенија, Румунија, па чак и Албанија оцењене боље.

Експертска организација Хелт конзјумер пауерхаус је за потребе Европског парламента урадила истраживање и рангирала 34 европска здравствена система, оцењујући 42 индикатора у пет поменутих, области. У индекс се урачунава комбинација података из јавне, званичне статистике, анкета спроведених међу пацијентима и независних истраживача ове експертске организације.

Србија није у свакој од истраживаних области била најгора, негде смо добили „уздигнути зелени палац” као знак, који у табелама служи као позитивна оцена и носи три поена. На пример, за вакцинацију деце или законски уређена права пацијената, за породичног лекара који прегледе обавља у истом дану и за упућивање на специјалистичке прегледе.

За чекање на операције Србија је добила 117 бодова, што је више од 83, колико је у овој области добила Норвешка, или по сто колико имају Шпанија и Шведска, али мање од Велике Британије (133) или Холандије (200 бодова). Ипак, превагу су однели негативни поени добијени за: терапију рака започету у року дужем од 21 дана, чекање на скенер дуже од седам дана, лошу бригу о старима, лоше здравље зуба, недовољан број трансплантација бубрега, високе стопе недијагностикованог дијабетеса и депресије, висок проценат царских резова и болничких инфекција и смрти од инфаркта.

У Републичком фонду здравственог осигурања сматрају да је лоша оцена стигла јер су издвајања за здравство најмања у региону. Са 250 евра колико се годишње по становнику издвоји за здравство, поручују, не може се очекивати висок стандард.

Др Зоран Станковић изјавио је да као министар здравља не може да буде задовољан тиме што смо сврстани на последње место у Европи. Он поручује да су подаци из извештаја делимично познати нашој јавности и да одражавају материјалну ситуацију у којој се здравствени систем Србије налази.

– Више пута смо указивало на  дуговања по основу неуплаћених доприноса за здравствено осигурање, која су достигла 840 милиона евра. Годишње око 5.500 особа умре само од три најчешћа карцинома и то је допринело да заузмемо последње место – казао је др Станковић.

Претходни министар здравља професор др Томица Милосављевић за „Политику”, уз ограду да не може да коментарише извештај који није видео, казао је да он не одговара реалном стању.

– Ми нисмо на европском дну, нити такво рангирање заслужује 130.000 запослених у здравству. Нико у Европи не би рекао да су испред нас Албанија, Македонија или Босна. Истина је да су Хрватска и Словенија далеко испред нас, пре свега по суми новца, која се издваја за здравство – рекао је Милосављевић.

Директорка Лекарске коморе Србије др Тања Радосављевић казала је да не жели да било шта правда, али да је за овакву црну оцену стања квалитета здравства потребна дубља анализа. Додаје да треба утврдити ко је дао податке о нашем здравству овој организацији и на који начин су они обрађени.

Да смо неоправдано смештени на дно листе сматра и др Снежана Симић, професорка социјалне медицине на Медицинском факултету и експерт за јавно здравље, статистику и реформе.

– Знам да су наше листе чекања дуге, али дуже су у Енглеској. Могу да прихватим да имамо велике стопе умирања од малигних болести, али не и негативне податке за смртност деце. Имамо једну од најнижих смртности одојчади у Европи и деце до пет година. Истина је да имамо лоше резултате у трансплантацији бубрега и осталих органа. Имали смо лоше показатеље здравља зуба и када смо имали најшира права. Нажалост, програми скрининга за малигне болести нису започети и откривамо болест у каснијим фазама, па је и смртност висока – казала је др Снежана Симић и додала да овакав извештај сматра злонамерним.

Директор Гинеколошко акушерске клинике „Народни фронт” у Београду професор др Душан Станојевић не мисли да је српско здравство најгоре у Европи, али да мора да се призна да нам недостаје добра организација система.

– Имамо велики број гинеколога, а и даље имамо највећи број запуштених случајева рака грлића материце у Европи. То је зато што имамо безброј жена које су превише пута прегледане и оне које никада нису биле код гинеколога. То мора да уреди локална самоуправа – рекао је др Станојевић, који не крије да га је ова вест веома погодила.

Директор Института за радиологију професор др Зоран Ракочевић је казао како је систем у Србији неуједначен и да у неким областима ствари стоје лоше.

– Земље из региона су боље оцењене него ми, јер имају уређенији систем и већу одговорност оних који руководе. Део одговорности за овакав извештај не могу да сносе само здравствени радници. Сумњам да су процене необјективне, јер ипак извештај поменута агенција подноси Савету Европе – рекао је др Ракочевић.

Невладина организација Доктори против корупције поводом објављеног извештаја поручила је да је „корупција основни узрок овакве оцене, да је потврда да милиони грађана Србије не добијају здравствену услугу када им треба стигла сада и од европских институција”.