Велика смртност од рака грлића материце

Болна је истина да је међу читуљама младих жена највише оних које су умрле од рака грлића материце. Још болније је сазнање да овој врсти рака треба минимално од три до пет година да се развије, а опет од њега у Србији умире сваке године око 500 жена.

Према броју жена оболелих и умрлих од рака грлића материце, Србија је, нажалост, већ годинама у самом врху међу европским државама. Ова врста малигног обољења је заправо тек један од карцинома код којих стопе оболевања расту, па је наша земља у недавном мерењу квалитета здравственог система представљеном у Европском парламенту, где је заузела последње место, негативне бодове добила и због високих стопа смртности од свих малигних обољења.

Рак грлића материце, међутим, по нашим статистикама, није на првом месту по смртности оболелих, већ на четвртом, пре њега су рак плућа, дојке и дебелог црева. Према подацима Националног института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, рак грлића материце региструје се код око 1.300 пацијенткиња годишње, а нажалост, око 500 жена изгуби живот због ове болести. Да ли су за овакву црну статистику криви здравствена служба, односно гинеколози или – жене?

Директор Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” у Београду професор др Душан Станојевић за „Политику” је изјавио да смо сведоци једне апсурдне ситуације: имамо огроман број гинеколога, а и даље имамо највећи број запуштених случајева рака грлића материце у Европи.

– Наш највећи проблем је у ниској свести о здрављу и томе да жене не долазе на прегледе. Нема више обавезних систематских прегледа, а у оквиру њих и редовних гинеколошких прегледа. Тридесет година сам гинеколог и исто толико година је прича иста: наше жене немају свест о важности прегледа и не долазе на прегледе – каже др Станојевић.

Професор др Бранко Станимировић, начелник Одељења за научноистраживачки рад у ГАК „Народни фронт” и дугогодишњи директор Школе за патологију грлића материце, тврди да се већ дуго одговорност за ову лошу статистику не може приписати гинеколозима, али да би држава могла и морала да најзад уведе обавезне гинеколошке прегледе.

– У овој области дуго година запостављали смо редовне гинеколошке прегледе и скрининг. Земље које су успеле да потпуно искорене рак грлића материце, а то су углавном све скандинавске и високоразвијене европске земље, увеле су обавезне гинеколошке прегледе и санкције за жене које се на њих не одазову. Значи, све жене у одређеном животном добу, најчешће од ступања у сексуалне односе до 65. године, имају обавезу да једном годишње или једном у две године посете гинеколога и буду прегледане. У почетку нисмо имали довољно обучених лекара, који би жене прегледали и у мањим местима. У Београду и осталим већим градовима, пацијенткиње долазе и чешће него што би требало, док из сеоских средина не долазе уопште – каже др Станимировић.

То је, по његовим речима, и био разлог да оснује Школу за патологију грлића материце, кроз коју је до сада прошло око хиљаду гинеколога.

– Док није било школе, могли смо рећи да смо и ми криви, али није проблем у лекарима, већ у томе што пацијенткиње не долазе на прегледе. Тек када прегледи буду обавезни и када жене буду морале да плате неку врсту казне зато што се нису одазвале позиву на колпоскопски преглед и Папаниколау тест, побољшаћемо стање у овој области. Само тако је могуће врло рано открити почетне промене и предузети ефикасно излечење, јер овај рак не даје видљиве симптоме, које би жену упозориле на опасност. Зато је важно урадити тестове и прегледе где лекари уочавају почетне промене – каже професор Станимировић.

Наш саговорник категорично одбија примедбу да је данас потребна или веза или новац да би се дошло до гинеколога.

– То апсолутно није тачно. Пацијенткиње које желе да ураде овај преглед то могу да ураде и у дому здравља са упутом и нико им за то неће тражити новац – категоричан је др Станимировић.

Иначе, одавно су направљене препоруке у Националном програму скрининга рака грлића материце, али на личне адресе жена не стижу позиви на преглед, како је било планирано, већ је дато добровољно право да жена то уради по својој вољи. Суштина је да се то ради темељно, организовано, са јасним циљем раног откривања, али за то је потребан новац којег очигледно – нема.

Гинеколози подсећају да је најважнији фактор ризика за настанак ове малигне болести инфекција хуманим папилома вирусом, који се преносе сексуалним контактом. Значајни су и други фактори – пушење и ослабљен имуни систем.