Атрактивне акције банака

У овој години очекује се веома агресиван раст билансне суме банкарског сектора, у највећој мери захваљујући серији најављених докапитализација. Међу банкама које су незванично најавиле увећање акционарског капитала у наредних 12 месеци, што може да буде посебно интересантно за потенцијалне инвеститоре, јесу београдске Агробанка, Универзал банка, Комерцијална банка као и Металс банка из Новог Сада.

Поскупљење акцијског капитала

Иако је банкарски сектор Србије у последњих неколико година доживео највећу реформу од свог формирања, овој области тек предстоји даљи развој.

Наредна фаза реформи подразумева даљу консолидацију сектора, односно смањење броја банака њиховим спајањем и преузимањем.

Подсећања ради, од почетка реформи, 2000. године, број банака је смањен са тадашњих 86 на 37, колико их је било крајем прошле године, при чему је последња трансакција била спајање ЕФГ Евробанке и Националне штедионице.

Имајући у виду да 15 банака има тржишно учешће испод један одсто, до краја ове године очекује се даље смањење њиховог броја.

Улазак нових играча на тржиште, пре свега преузимањем постојећих банака, и исцрпљујућа борба за сваки проценат тржишта – натераће велики број поменутих банака на проналажење стратешког партнера или спајање са неким од локалних играча.

Пондерисани просек односа продајне цене и књиговодствене вредности (П/Б) у свим трансакцијама спајања и преузимања унутар банкарског сектора у Србији износи 2,25, док су после прошлогодишње приватизације Војвођанске (П/Б 3,90) и Панонске банке (П/Б 4,80) очекивања и апетити у погледу предстојећих трансакција знатно порасли.

Изузетно жива активност и велика очекивања веома доприносе атрактивности овог сектора, посебно за потенцијалне инвеститоре са стратегијом изласка из позиције на средњи рок.

Потенцијал за раст тржишта

Однос укупне билансне активе банкарског сектора и друштвеног бруто производа (ДБП), као основни показатељ потенцијала раста тржишта комерцијалног банкарства, у Србији износи свега 42 одсто што је изузетно низак степен у поређењу са осталим земљама у региону.

Поређења ради, тај однос у БиХ износи 72 одсто, у Словачкој 88, у Словенији 91, а у Хрватској чак 111 одсто.

У развијеним земљама Европске уније укупна актива банкарског сектора премашује ниво оствареног ДБП-а за два до три пута.

Овај показатељ врло јасно указује на развојне могућности банкарства у Србији кроз даљи раст депозита, повлачење кредитних линија из иностранства и нове докапитализације банака.

Потенцијал српске банкарске индустрије најбоље се огледа у огромним могућностима за експанзију пласмана, узимајући у обзир веома низак степен задужености по глави становника од свега 320 евра.

У бившим републикама СФРЈ, које су прве започеле процес транзиције (Словенија и Хрватска), тај износ је двоструко већи.