Напад на дивљину

Овчар бања – Овчарско-кабларска клисура заштићена је пре седам година као изузетно природно добро прве категорије, у коме је забрањена градња, и од тада се у бисерном пределу удвостручио број викендица, шупа, сплавова, сојеница, приколица, бетонских подзида и личних резервата. Кад је Влада Србије, априла 2000. године, уредбом заштитила клисуру, почео је општи јуриш градитеља, чврсто решених да зидају тамо где се не сме.

Чувар заштићеног добра, Горан Николић, пописао је недавно сва здања у клисури, узимајући 2000. годину као међу. На овом простору избројао је 305 викендица, осам сојеница, три сплава, три аутоприколице, седам припремљених терена за градњу и 37 шупа. Од тога је само у овом веку, под строгом забраном, подигнуто 130 викендица, 10 шупа, шест сојеница, довучене три аутоприколице, а већ су започета три темеља и уређена четири плаца.

– Појавио се, последњих неколико година и сложенији проблем него што је дивља градња. У неколико случајева, наиме, људи зидају грађевине не само без дозволе, него и на заузетој земљи, коју нису ни купили, ни платили ни превели. Дословно граде на туђем, на парцелама које су власништво ЈП "Србијашуме" – вели Николић.

Пре двадесетак дана, Туристичка организација Чачка као старалац над клисуром, добила је на знање, од Министарства науке и заштите животне средине, закључке о корацима који следе. То су, укратко: спречавање дивље градње и рушење бесправних кућа, убрзано доношење просторних планова, кажњавање за кривична дела, преступе и прекршаје, побољшање услова рада надзорних служби и постављање улазних станица, или рампи, у националним парковима и заштићеним подручјима.

У Србији постоји пет националних паркова, 40 заштићених подручја и 385 резервата, паркова и споменика природе. Захватају укупно 542.350 хектара или 6,1 одсто територије Републике, са три режима заштите. У првом је строга заштита по моделу очувања дивљине (6,5 одсто укупно заштићене површине), у другом полудивљина или "бафер зона" (21,2 процента), док тећи степен (72,3 одсто) подразумева слободнији режим, са контролисаним коришћењем природних извора и простора.

О размерама противправне градње сведоче подаци да је "процветала" чак и у националним парковима. На Фрушкој гори постоји 160 незаконитих грађевина, Копаонику 125, Тари 130. То су викендице, брвнаре, бунгалови, аутокампови, сплавови, ски-бифеи, приколице али и велики хотели, с површином од неколико хиљада квадратних метара (у Националном парку Копаоник).

У пределима изузетних одлика, Овчарско-кабларска клисура, Стара планина, Сићевачка клисура, планина Голија, бесправно је изграђено 350 викендица. Многи власници поднели су и захтеве за легализацију, које би требало решавати на законит, стручан и правичан начин.

Судови су до сада донели више пресуда, са условном временском казном, за кривична дела противправне градње у заштићеним природним добрима Копаоник (четири пресуде), Тара (17), Фрушка Гора (10), али ниједна кућа није срушена.

У прегледу података о противправној градњи у националним парковима и заштићеним областима наводи се да просторни планови, било да су у надлежности владе или општина, јесу предуслов стручног и законитог спровођења градње. Због тога је значајно да буде убрзан рад на завршетку и усвајању тих докумената за Копаоник, Стару планину и Голију, као и да се приступи изради планова за Тару, Ђердап и друга заштићена подручја.

Процењено је да ће хитно постављање улазних капија на јавним путевима у националним парковима и заштићеним подручјима донети двоструки бољитак. Уз пружање помоћи и обавештења посетиоцима, рампе ће да постану значајно средство за контролу и попис превоза материјала.