Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заборављена деца љубави

Заборављена деца љубави
Заборављене бебе са особљем дечјег одељења у Врању (Фото А. Давинић)

Врање – И поред тога што се југ Србије последњих година суочава са све израженијом белом кугом, све је више ванбрачних и брачних беба остављених у канцеларији, портирници, љубавниковом стану или кући и породилишту. Већ дуже време живот се сурово поиграо са животима шесторо малишана привремено смештених на дечјем одељењу врањске болнице. Код живих родитеља они немају и не осећају њихову љубав, топле мајчине груди, осмех и бригу. Можда баш и због тога и не плачу, не знају да захтевају, траже много тога од живота у који су тек крочили.

Суочен са све чешћим заборављањем "беба љубави" др Лазар Станковић, начелник дечјег одељења, објашњава да је велики проблем и за децу, и за особље одељења, али  и за друге пацијенте упућене на то одељење, али и за остале карике у ланцу које треба да решавају овакве судбине остављених беба. Овај познати врањски лекар напомиње да је од половине прошле године овде смештено шест малишана, да чекају да им судбина буде решена код Центра за социјални рад, али да су, у међувремену, из породилишта најавили још три бебице које мајке, такође, нису хтеле.

Социолог Љиљана Јовановић, која се испред НВО "Живот Неве", бавила едукацијом и радом са будућим родитељима, посебно трудницама и породиљама, каже да су то деца љубави. Јер, правдајући трудноћу све будуће мајке су говориле да су затруднеле из љубави. Наиме, у скоро 40 одсто случајева у поодмаклој трудноћи родитељи, посебно мајке, одлучују се да децу оставе. Док неких двадесет одсто такву одлуку донесе након порођаја, наводно, из страха шта ће касније бити са бебом јер се сумња у њен каснији нормалан развој.

У папирима ове деце стоји да су рођена тад и тад, да су тог и тог пола, и имена мајки, које су одбиле да своје чедо привију на груди и буду мајке. Марина С. из Црног Луга родила је 22. јуна прошле године близанце. При поласку кући једно је понела, а мушкарчића Луку оставила. Шта је навело Марину да остави маленог Луку то за сада нико не зна.

Дубравка С. из Бујановца је родила мушкарчића још у августу прошле године. Малишан је смештен са осталом децом у врањској болници. А. М. (15), Албанка из Прешева, овде је оставила девојчицу рођену 15. децембра прошле године. Љубинка П. из Липовца код Врањске бање је родила здраву бебу. Њен проблем је територијална припадност. Односно, да ли њен случај припада Центру за социјални рад у Врању или Трговишту.

Врањанка Слађана Д. је одбила да чува дечачића, којег је родила првих дана јануара ове године. Кажу, кући где живи сама отишла је у пратњи социјалног радника. Но, два дана касније када је дошла патронажна сестра да је обиђе, она је припретила да ће дечака угушити ако га сестра не узме и однесе у болницу.

У овдашњем Центру за социјални рад истичу да јој ово није први пут већ је раније родила и оставила дете, које је дато на усвајање.

Тешко је одгонетнути ове судбине које се ређају једна за другом, а још много теже оправдати. Најтеже је то што су то здраве бебице, каже др Станковић и додаје да су на одељењу са децом која се лече од понечега. Колико год покушавају да их изолују не успевају у томе, јер су и просторно скучени. Велика је и материјална и свака друга обавеза да се свакодневно обезбеди најмање два килограма "импамила" и 50 "памперс" пелена. Затим, мајичице, чарапице, бенкице и све остало што је потребно бебама. Помажу и из апотеке, али су и њихове могућности ограничене.

– Потребно је да се прибави сагласност родитеља да се одричу старања и да су сагласни да дете буде усвојено. Понекад мајкама не можемо  да уђемо у траг, а и много тога се у поступку решавања статуса остављене деце искомпликује –  истичу у овдашњем Центру за социјални рад.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.