Кажњени због "посрбљивања"

Од нашег сталног дописника
Загреб, 12. фебруара – У хрватским научним круговима као бомба одјекнула је вест да су двојици угледних домаћих филолога одбијени научни пројекти (а тиме и новац) зато што су се супротстављали хрватском "новоговору", а у последње време и најновијој замисли која прописује да се уместо "нећу", "грешка" и "задаци" убудуће пише "не ћу", "грјешка" и "задатци".

Ради се о професорима Иви Прањковићу, чији је научни пројект наставак претходног под насловом "Израда приручника за учење хрватског језика као странога", и Јосипу Силићу који је предложио пројект "Хрватске граматике 20. столећа и хрватски правописно-правоговорни приручник". Обојица су, иначе, познати по бројним филолошким радовима који их увршћују у најеминентније хрватске научнике на пољу језика.

Имена аутора рецензија, на основу којих су одбијени пројекти ове двојице научника, строга су тајна, али данашњи "Јутарњи лист" је, ипак, дошао до делова њиховог садржаја. Тако се сазнаје да је пројекту проф. Силића један рецензент дао највишу оцену, а други најнижу, оптужујући га да је "крив за увођење српских речи у хрватски језик".

Док погођени Јосип Силић о свему овоме каже да је "испод сваког достојанства", декан Филозофског факултета проф др Миљенко Јурковић је био исцрпнији: "Лично сам видио изватке из рецензије проф. Силића. Питам се ко је то толико бољи научник од њега у том подручју да га бескомпромисно, а уз то и полуписмено, рецензира негативном оценом. Према моме суду, то је срамота за рецензенте и све који су одлучивали о пројекту!" – напомиње он.

Овај најновији "језички скандал" добија и политичку арому, па је тако Јозо Радош из Хрватске народне странке упозорио на манипулисање пројектима из подручја друштвених наука и најавио да ће због овог "хаоса при одобравању пројеката" његова странка затражити смену министра просвете Драгана Приморца (ХДЗ).

У Хрватској је баш ових дана у јеку расправа о потреби доношења закона о језику, о чему су домаћи језикословци упутили захтев премијеру Иви Санадеру. Већина њих сматра да је неопходно донети такав закон пре него што Хрватска уђе у ЕУ, а такав став је усвојен и на Четвртом конгресу хрватских слависта. Има и мишљења да би тај закон уз нормирану заштиту хрватског језика требало да има и прописане казне за прекршитеље, али су још подељена мишљења да ли би се оне изрицале само институцијама које не поштују прописане језичне норме или и појединцима који се о њих огреше. Тако фонетичар проф. др Иво Шкарић заговара "тврди" закон о језику, о чему каже:

"Ако смо законом прописали химну и грб, онда би требало и језик. Језик би ипак требало да нам за нијансу буде одређенији него што су нам државне границе. Веома је важно знати да ли је правилније користити спорт или шпорт, не у комуникацијском него у симболичком смислу. Данас ви можете користити спорт, иако знамо да је у службеној употреби шпорт и вама ту нико ништа не може. Но, када се пропише да је шпорт једино исправно, онда сте се ви као појединац и институција у којој радите дужни тога придржавати!"