Прослава Спасовдана

Слава престонице – Спасовдан биће данас светкована у Вазнесењској цркви, где ће бити одржана литургија, коју ће од девет сати служити патријарх Иринеј, а после тога планирана је и традиционална литија градским улицама. Учесници ће се кретати трасом од Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Краља Милана, преко Теразија, где је најављена прва молитва. Потом ће верници наставити Кнез Михаиловом, Париском и Симе Марковића и ту ће бити друго саслужење. Свечана поворка после тога продужиће Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском, до Адмирала Гепрата, где ће бити трећа молитва у сећање на све пале јунаке Београда.

– Престоница своју славу обележава већ шест векова, а њени домаћини су сви Београђани, који могу да буду поносни на историју, традицију, културу и веру. Овај празник установио је још деспот Стефан Лазаревић 1403, а у њеној прослави било је и прекида, али се традиција увек настављала. За нас, градска слава није празник само православних хришћана, јер учествују и католици, представници Исламске и Јеврејске заједнице, протестанти и други, као и они који нису верници – наглашава Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града и домаћин сутрашње свечаности.

Јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве, подсећа да се на Спасовдан, 40 дана након васкрсења, Христ узнео на небо и зато се овај празник назива још и Вазнесење господње.

– Знамо да је наш град често рушен, али и да је поново растао из пепела и избор Спасовдана никако не може да буде случајан. Литија је најстарија традиција коју Београд има, дужа од многих тековина какве постоје у европским градовима – каже Арсенијевић.

Осим литургије и свечане поворке од 20 сати у Вазнесењској цркви биће одржан и концерт духовне музике. За време литије, од 11 до 14 часова, биће затваране за саобраћај поједине улице и како учесници буду пролазили, тако ће бити отваране.

У Скупштини града подсећају да су славски обред и церемонија који су и данас актуелни у престоници установљени 1862. године. Паузу је донела 1946, а традиција је обновљена 1992. године.